Procenjuje se da bi Srbija koja, prema podacima, ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (sa temperaturom vode od 14 do 98 ֯C) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39) i još pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom (Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Nažalost, iskorišćenost ovih voda je tek 10%.
Geotermalna energija je jedan od najvećih ali neiskorišćenih prirodnih resursa Srbije. Koliko je značajan, najbolje govori podatak da je potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10 do 150 ֯C jednak sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje! Prema studiji Rudarsko-geološkog fakulteta, koja je rađena za potrebe Ministarstva nauke, toplane koje u sezoni potroše 320 miliona evra za energente, korišćenjem geotermalne vode mogle bi da prepolove troškove! A stručnjaci kažu da nisu potrebna neka značajna ulaganja i da se investicija u grejanju, odnosno hlađenju i korišćenju geotermalnih voda isplati za godinu ili dve.
Najveći broj geotermalnih izvora u Srbiji koristi se danas za banjski turizam. Srbija ima 39 banja i 23 specijalne bolnice za rehabilitaciju, iako je njen geotermalni potencijal toliki da bi Srbija mogla da ima čak 300 banja.
Na širem području jugozapadne Srbije proteklih godina istraživana je lekovitost dvadesetak banja i voda. Projekat nosi naziv ,,Lekoviti i čudotvorni izvori’’. Svi ti izvori i danas žive (nalaze se od mokrogorske Bele vode, toplih banja kod Priboja i arilјskog sela Visoka Savinog izvora u Ovčarsko – kablarskoj klisuri i Savine vode u Hisardžiku, pa do Jovanove vode na Zelenoj gori, Staparske banje, spleta izvora na Kamenoj gori…). Svi ti izvori i danas žive, lјudi ih posećuju bez obzira na pristupačnost. Oni veruju u lekovitost tih voda, pa ih koriste za oči, kožna, kardiovaskularna, koštana i razna druga oboljenja. Najčešće su izvori posvećeni muškim svecima, najpre Svetom Savi i Svetom Jovanu Krstitelјu, a rasprostranjeno je i verovanje u božansku moć iscelјenja na tim izvorima.
Na našoj teritoriji puno je ugašenih vulkana koji su i dalje vreli u podzemlju i koji mogu davati temperature podzemnim vodama i više od 100 stepeni. Potencijal je ogroman, a mnogo neiskorišćenih dragocenih voda otiče. Samo u Vojvodini ima 50 lokaliteta gde je moguće geotermalne vode iskoristiti u lekovite svrhe ili izgraditi banje. To pokazuje studija koju je uradio beogradski Rudarsko-geološki fakultet. Energetski gledano, kada bi Srbija iskoristila samo deset odsto geotermalnog potencijala, mogla bi da zameni jednu trećinu energije koju potroši na grejanje. Temperatura geotermalnih voda na području Vojvodine je od 25 do 80 stepeni. Korist od tog velikog prirodnog potencijala mogu imati građani, a idealan je za razvoj zdravstvenog turizma. „Ceo koncept nije zamišljen tako da sada svuda otvaramo neke ogromne banje. Zapravo, svaka lekovita pojava koju je naš fakultet sa Medicinskim fakultetom determinisao, može biti ili javna česma ili javno kupatilo, wellness i spa ili sportsko-rekreativni centar ili na kraju i specijalna bolnica“, kaže Dejan Milenić. A u koje projekte će se ulagati, odlučivaće lokalne zajednice na čijoj su teritoriji izvori.
U Srbiji je do pre nekoliko godina bilo izbušeno 128 hidrogeotermalnih bušotina, od čega je 81 u Panonskom basenu a 47 u drugim reonima. Međutim, to ne znači da se one i koriste. Geotermalni izvori temperature 30 do 70 stepeni se najviše koriste u banjama. Skoro polovina tih resursa je u baneologiji, a ostali deo za agrukulturu, grejanje staklenika, uzgoj riba dok se manji deo koristi za zagrevanje objekata javne namene. Uloga države ključna u planiranju eksploatacije kao i u obezbedjivanju subvencija za one koji žele da ovaj potencijal koriste. Područje Beograda ima ogroman potencijal, pre svega leva obala Save, Novi Beograd, pa nije nemoguće da se na sistem za dajinsko grejanje Beograda, za deset godina uključe i tople podzemne vode.
Da Srbija može da nauči mnogo od komšija, pokazuje i primer Mađarske gde ima oko 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifikovanih lekovitih voda, a njihova iskorišćenost je čak 80 do 90 odsto.
Iz autorskog teksta Branislava Gulana, analitičara, publiciste, člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije
