Republička direkcija za imovinu i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje objavili su javni poziv za prodaju imovine banjskog kompleksa „Žubor” u Kuršumlijskoj banji, čime je i zvanično počela dugonajavljivana privatizacija propalih srpskih banja.
Naime, Vlada Srbije donela je prošle nedelje odluku, a prethodno je to učinio Upravni odbor RF PIO, da se proda taj banjski kompleks, s tim što na prodaju nije izvorište geotermalne vode. Budući kupac će način korišćenja i eksploataciju termalnog izvora regulisati u skladu s uslovima i postupkom propisanim odredbama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Na prodaju je objekat hotela „Žubor” ukupne površine 16.220,45 kvadratnih metara, kao i bazen, ugostiteljski objekat „Prepolac”, vila „Milica”, 14 zgrada u okviru kompleksa. Osim toga, na prodaju su još tri zgrade i zemljište ukupne površine 95.902 kvadrata. Početna kupoprodajna cena za ceo banjski kompleks je 2.359.727,50 evra, a prijave se dostavljaju najkasnije do 25. maja.
Pre nekoliko meseci najavljeno je da će upravo Kuršumlijska banja, koja je van fukcije od 2006. godine, biti prva spremna za privatizaciju, kao i da već postoji zainteresovani kupac – „Planinka” a. d., koja u svom vlasništvu ima Prolom banju i Lukovsku banju, kojima uspešno gazduje.
Generalni direktor „Planinke” Radovan Raičević u decembru je izjavio da je ta kompanija zainteresovana za kupovinu objekta u Kuršumliskoj banji i da će uputiti pismo o zainteresovanosti za njenu privatizaciju.
Sve je tamo sada zapušteno, iako je reč o jednoj od najstarijih banja, čija su lekovita svojstva znali još Rimljani, kazao je Raičević.
Po njegovom mišljenju, privatizacija će se uskoro završiti, te su počeli da traže ljude iz same banje da bi zasnovali radni odnos. Nažalost, nakon zatvaranja mnogi su otišli, uspeli smo da nađemo samo 30 radno aktivnih stanovnika. Ako se završi privatizacija, mislim da će taj kraj ponovo oživeti i da će se ljudi vratiti, poručuje Raičević.
Sada kada je oglas o prodaji tog banjskog kompleksa raspisan, ostaje da se vidi da li je „Planinka” zaista spremna da plati cenu koju je država odredila. Najvažnije je da se krenulo u realizaciju privatizacije srpskih banja koje su već godina zapuštene i tapkaju u mestu.
Početkom 2015. godine privatizacija 30 srpskih banja privremeno je odložena, jer je deo njih bio u sporu države i Fonda PIO o vlasništvu. Vlada Srbije je krajem 2016. godine formirala radnu grupu čiji je zadatak bio da nađe način da se spor prevaziđe, a u rešavanje su bila uključena gotovo sva ministarstva, predstavnici Fonda PIO i pravni stručnjaci.
Po modelu privatizacije Kuršumlijske banje treba da se nastavi privatizacija i ostalih lečilišta da bi s novim vlasnikom unela i novi sjaj u srpski turizam.
Spisak za privatizaciju
U prvom paketu privatizacije banja na spisku su bile: Specijalna bolnica Bujanovac, Banja Koviljača, Niška banja, Zlatibor, Sokobanja, Ribarska banja, „Merkur” u Vrnjačkoj banji, „Gejzir” u Sijarinskoj banji, kao i Institut za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj banji i „Termal” u Vrdniku.
U tim lečilištima bilo je zaposleno oko 2.400 radnika.
Izvor: Dnevnik
A member of Alco Group
