Krf ili Kerkira je veoma malo ostrvo u poređenju sa svojim ogromnim turističkim potencijalom. Beskrajno plavetnilo Jonskog mora sa uređenim ali i divljim plažama, raskošna vegetacija, duga istorija, bogata kultura i tradicija, živopisna sela i neverovatno šarmantni glavni grad - sve je to stalo na svega 580 kvadratnih kilometara, koliko zauzima ovo čarobno ostrvo. Njegove severoistočne obale bliže su Albaniji nego kopnenoj Grčkoj, dok su mu od drugih jonskih ostrva najbliži Paksos i Antipaksos.
Smatra se da je ostrvo nastalo odvajanjem od kopnenog dela usled podizanja nivoa mora, a da je naseljeno od doba neolita. Od tada su se na njemu smenjivala mnoga carstva. Najpre ga zaposedaju Etrurci, pa potom Korinćani. Krf je bio prva rimska provincija na teritoriji današnje Grčke, a kasnijom podelom Rimskog carstva pripao je Vizantiji. Svoj pečat su ovde ostavili Saraceni, epirski despoti, napuljski kraljevi, Venecija... Nešto kraći period ostrvo je bilo pod protektoratom Francuske, zatim Rusije, pa i Engleske. Jedino Turska nikada nije uspela da uspostavi svoju vlast nad ostrvom, iako ga je opsedala skoro 200 godina. Krfljani za to pripisuju zasluge svetom Spiridonu, koji je prema legendi uslišio njihove molitve potopivši turske lađe u prelomnom trenutku opsade. Tek 1864. godine Krf je ušao u sastav današnje Grčke.
Najznačajnije turističko mesto na ostrvu je sam grad Krf, koji je smešten na istočnoj strani ostrva. Nastao još u osmom veku pre naše ere, grad se menjao pod uticajem različitih kultura koje su njime vladale, ali je svakako najveći pečat na njegov današnji izgled ostavila Venecija koja se ovde zadržala skoro 400 godina. Uske ulice popločane uglačanim kamenom, simpatični mali trgovi ispred crkava, kamena stepeništa i balkoni sa ogradama od kovanog gvožđa učiniće da na trenutak pomislite da ste u nekom italijanskom gradu.
Sveto mesto svih Srba: ostrvo Vido
Za turiste iz Srbije najveći značaj svakako ima ostrvo Vido, pa zato i počinjemo obilazak baš odavde. Brodići koji voze do Vida polaze iz stare krfske luke, a cena povratne karte je 1,50 – 2 evra. Vido je malo ostrvo, pokriveno borovom šumom i nekom posebnom tišinom koju povremeno remeti šum morskih talasa. Kada uđete u tamošnji mauzolej, podignut u čast srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata koji nisu dočekali povratak u otadžbinu, teško da ćete ostati ravnodušni. Dok stojite ispred imena ispisanih na kasetama sa kostima ratnika suze kreću same od sebe, a emocije koje vas u tom trenutku obuzmu nemoguće je opisati rečima. Pored mauzoleja, s leve strane, nalazi se kameni krst sa natpisom “Besmrtnim junacima”, koji predstavlja prvo obeležje stradalim vojnicima, a simbol je Plave grobnice. Ovaj krst je 1923. godine podigao kralj Aleksandar lično. U blizini je i skromna spomen kapela posvećena svetom Stefanu, koju svakako treba obići. Po povratku u grad, obavezno posetite i Srpsku kuću i poslušajte priču tamošnjeg kustosa o zaostavštini našeg naroda na Krfu.
Stara tvrđava, koja je ujedno i simbol grada, predstavlja veoma zanimljivu građevinu. Podigli su je Vizantijci još u VIII veku u svrhu odbrane grada. Između tvrđave i grada prokopan je kanal, pa se stiče utisak da se ona nalazi na ostrvu. Tvrđava nije značajnije menjala svoj izgled sve do XVI veka, kada su Mlečani zbog turskih opsada podigli prve bastione i prokopali još jedan kanal oko utvrđenja. Grad je sa tvrđavom povezan mostom dugim 60 m, koji su izgradili Englezi početkom XIX veka. Sa tvrđave se pruža impozantan pogled na grad s jedne strane, dok s druge, preko ostrva Vido, seže sve do albanskih planina. U sklopu tvrđave nalazi se i crkva svetog Đorđa koju su izgradili Englezi u antičkom stilu. Crkva je izuzetno lepa i spolja i iznutra, a ulaz je slobodan.
U blizini Stare tvrđave nalazi se i Nova tvrđava izgrađena krajem XVI veka. Da bi se nabavio materijal za njenu izgradnju srušeno je oko 2.000 objekata (kuća i crkava), a ipak nije bila efikasna u odbrani grada kao Stara tvrđava. Veliki deo ovog utvrđenja je uništen tokom neprijateljskih prodora ali i za vreme bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Unutrašnjost tvrđave danas je svojevrstan muzej sa stalnom postavkom keramičke umetnosti, a tokom leta ovde se organizuju koncerti, predstave i razne druge manifestacije.
Između Stare tvrđave i centra grada nalaze se Liston i trg Esplanada. U južnom delu Esplanade se nalazi prelep park, dok su u severnom delu tereni za kriket i Muzej azijske umetnosti, smešten u Kraljevskoj palati, koji predstavlja svojevrsno arhitektonsko remek-delo. Čuveni Liston sa svojim mnogobrojnim lukovima smešten je na zapadnoj strani trga Esplanada. Ovde možete napraviti predah uz kafu ili ručak u nekom od brojnih kafića i restorana.
Sv. Spiridon čudotvorac, zaštitnik grada i ostrva Krf
Nedaleko od Listona je crkva svetog Spiridona, kojem je lokalno stanovništvo veoma naklonjeno. Osim zasluga za odbranu od Turaka, Krfljani pripisuju svetom Spiridonu i zasluge za spasenje ostrva od kuge. U čast svetog Spiridona, zaštitnika grada i ostrva, četiri puta godišnje se organizuje litija i tada se njegove mošti pronose gradom u znak zahvalnosti za čudesna dela koja je učinio. Crkva je izgrađena u venecijanskom stilu, a njena kupola predstavlja najvišu tačku grada. Unutrašnjost crkve je impresivna, sa mermernim ikonostasom i tavanicom sa pozlaćenim okvirom i slikama iz života sveca.
Za dalji obilazak grada možete koristiti gradske autobuse (tzv. plave autobuse) koji polaze sa Teotoki trga i saobraćaju od 6 do 22h. Svi delovi grada su dobro povezani sa centrom, a cena karte zavisi od razdaljine koju prelazite. Jeftinije ćete proći ako kartu kupite na automatu umesto u autobusu, a najpovoljnije je kupiti dnevnu kartu koja košta 5 evra. Takođe, možete koristiti hop on- hop of autobuse koji kruže gradom obilazeći najznačajnije znamenitosti.
Palata Mon Repo jedna je od znamenitosti grada koja datira iz perioda britanske vladavine ostrvom. Smeštena je u prelepom parku u delu grada koji se zove Kanoni. Zbog velike vlažnosti prouzrokovane bujnom vegetacijom savetujem da palatu obilazite u ranijim prepodnevnim časovima kako bi vam šetnja bila prijatnija. Ovde je 1921. godine rođen princ Filip, vojvoda od Edinburga, a danas palata predstavlja turističku atrakciju i mesto na kojem se održavaju razne konferencije. U blizini palate nalazi se crkva svetih apostola Jasona i Sosipatera koji su na ostrvo doneli hrišćanstvo.
Na krajnjem jugu grada nalazi se manastir Vlaherna, jedan od najfotografisanijih manastira na Krfu, ali i šire. Nalazi se na malom ostrvu, do kojeg se iz Kanonija dolazi betonskom stazom duž koje su vezani ribarski čamci. Prema natpisu na manastiru, sagrađen je 1686. godine, a posvećen Presvetoj Bogorodici. Manastir je otvoren za posetioce tokom čitave godine. U blizini je ostrvo Pontikonisi ili u prevodu sa grčkog – Mišje ostrvo, do kojeg voze turistički čamci. Na vrhu ostrva se nalazi vizantijska kapela posvećena Pantokratoru. Prema grčkoj mitologiji, Posejdon je pretvorio Odisejev brod u ovo ostrvo.
Ahilion - dvorac kraljice Sisi
Nezaobilazna turistička atrakcija, dvorac Ahilion, nalazi se 9 km južno od centra grada. Dvorac je sagradila austrougarska kraljica Elizabeta, poznatija kao Sisi. Njeni lekari su ustanovili da je baš ovde najbolja klima za njeno zdravlje, pa je ovde i provela najveći deo svog života. Dvorac je dobio ime po Ahilu, antičkom junaku kojeg je Sisi obožavala. Za vrt koji okružuje dvorac malo je reći da je impresivan. Ovde se mogu videti biljke iz svih krajeva sveta kao i brojne skulpture. Na jednoj strani vrta je skulptura ranjenog Ahila. Na drugom kraju je ogromna terasa na kojoj se nalazi monumentalna pobednička skulptura Ahila visoka 5,5m, a sa postoljem neverovatnih 11,5m. U vrtu se mogu videti i mermerne statue bogova sa Olimpa, ali i biste antičkih filozofa, te Šekspirova i Bajronova statua. Pored vrta, posetioci mogu da obiđu i unutrašnjost dvorca, a cena ulaznice je 6 evra. Dvorac je 1918. godine bio preuređen u vojnu bolnicu, pa ćete prilikom obilaska naići i na natpis posvećen srpskoj vojsci.
Iako neveliko ostrvo, Krf je pun atrakcija koje je nemoguće obići tokom jedne posete. Njemu se treba vraćati, jer uvek ostane po neka zanimljivost koja vas neće ostaviti ravnodušnima.
Raj za ljubitelje ronjenja, romantike, dobre jagnjetine…
Mesto Paleokastrica, koje se prostire na dva poluostrva i šest manjih zaliva, smešteno na zapadnoj strani ostrva, očaraće vas svojim tirkiznim uvalama obraslim borovom šumom i maslinjacima. Na jednom od poluostrva nalazi se manastir iz XIII veka, posvećen presvetoj Bogorodici, gde možete uživati u prelepo uređenoj porti sa brojnim mozaicima i raskošnim bugenvilijama ali i u fantastičnom pogledu na mesto, obzirom da je manastir podignut na brdu. U manastirskom muzeju je impozantna zbirka vizantijskih ikona, svetih knjiga i drugih crkvenih relikvija. Takođe, možete posetiti i ovdašnji akvarijum, gde će vas dočekati izuzetno ljubazni kustosi. Do većine plaža Paleokastrice moguće je doći isključivo čamcem, a postoje i turistički čamci koji voze do ovdašnjih fascinantnih pećina. Za ljubitelje ronjenja ovo mesto je pravi raj.
Na severoistočnom kraju ostrva nalazi se planina Pantokrator. Na njenom vrhu smešten je manastir na čijih su 700 godina postojanja Krfljani izuzetno ponosni. Manastirska crkva je posvećena preobraženju Gospodnjem. Zidana je kamenom i spolja deluje sasvim obično, ali je zato njena unutrašnjost sa očuvanim starim freskopisom i elementima pozlate zaista impozantna. Iz manastirske porte pruža se predivan pogled na padine Pantokratora, grad Krf i jonsko plavetnilo sve do Albanije.
Krfska sela su zaista nešto posebno. Svako je lepo na svoj način i ima ono nešto posebno što ga čini jedinstvenim. U Perouladesu možete uživati u najlepšim i najromantičnijim zalascima sunca, dok će vas Makrades očarati ponudom tradicionalnih proizvoda i suvenira. Lakones je jedinstven zbog fascinantnog pogleda na Paleokastricu i njene zalive, dok iz Pelekasa, sa Kajzerovog trona, možete da se divite celom ostrvu. U Palja Peritiji obavezno probajte jagnjetinu. Za ljubitelje lepe fotografije šarmantni Afionas je kao izmišljen. Turisti iz Srbije najčepće obilaze Guviju, kao mesto iskrcavanja srpske vojske u Prvom svetskom ratu, spomenik Drinskoj diviziji u Agios Mateosu i spomenik Moravskoj diviziji u Ipsosu.
Kada su u pitanju plaže, one su na Krfu zaista raznolike – od dugih peščanih, preko kamenitih, do onih stenovitih, pogodnih za ronjenje. Sa istočne strane more je mirno i nešto toplije, dok su na zapadnoj strani česti talasi, a zbog otvorenog mora voda nešto hladnija. Jedna od najfotografisanijih plaža je svakako Kanal ljubavi (Canal d'Amour) u mestu Sidari na severu ostrva. Ovde su vetar i more izvajali veoma neobične formacije stena, a legenda kaže da će par koji zajedno prepliva ovaj kanal ostati večno zajedno.
Autor teksta i fotografija Danica Utješinović
diplomirani matematičar za numeričku matematiku i optimizaciju
A member of Alco Group
