Srbija je u poslednjih 10 godina jedna od kongresnih destinacija s najvećim rastom u svetu, u kojoj prosečni posetilac kongresa potroši od 350 do 400 evra dnevno, što je i do tri puta više od potrošnje klasičnog turiste, izjavili su stručnjaci za turizam pred nastupajuću sezonu kongresnih skupova.
- Prošle godine u Srbiji je organizovano oko 60 međunarodnih kongresa od kojih je devizni priliv bio 25 do 30 milona evra - kazao je agenciji Beta Igor Kovačević iz Kongresnog biroa Turističke organizacije Srbije (TOS) i dodao da se u ovom trenutku očekuje potvrda za održavanje još 65 kongresa u Srbiji u naredne četiri godine.
Prema njegovim rečima, sistematsko praćenje kongresnog turizma u Srbiji počelo je pre 10 godina, kada je u okviru TOS-a osnovan Kongresni biro.
- U poslednjih 10 godina mi smo jedna od najbrže rastućih kongresnih destinacija u svetu. Pre 10 godina gotovo da nismo bili na međunarodnim mapama organizatora kongresa i zauzimali smo 72 ili 73 mesto u svetu, a u poslednje tri-četiri godine zaredom smo u top 50 destinacija - kazao je on.
Kako je objasnio Kovačević, kongresni turizam pomaže da hoteli u Srbiji prevaziđu problem popunjenosti kapaciteta samo u letnjoj ili zimskoj sezoni i kroz smeštaj gostiju kongresa poboljšaju svoje poslovanje.
- U poređenju sa regionom, Beograd je vodeća destinacija i u odnosu na Zagreb i u odnosu na Ljubljanu - kazao je on i dodao da su u Srbiji kao kongresne destinacije traženi i Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor, Palić, Stara planina, banje.
Rastu kongresnog turizma u Srbiji, gde se najčešće održavaju medicinski, farmaceutski, bankarski i skupovi osiguravača, kao i okupljanja ljudi iz kreativne industrije, doprinelo je povećanje hotelskih kapaciteta, veći broj avio-linija koje direktno dovode goste, ali i sistemska promocija zemlje kao kongresne destinacije.
- Od ukupnog broja stranih turista koji dođu u Beograd, gotovo polovina su poslovni ljudi i posetioci kongresa. Tako se u Beogradu već u oktobru održava svetski kongres perinatalne medicine koji će u Srbiju dovesti oko 2.000 delegata. Direktan finansijski prihod biće oko dva miliona evra, u šta nije uračunata potrošnja u restoranima, na posete muzejima i druge aktivnosti - rekao je Kovačević.
Predsednik Udruženja hotelijera i restoratera Srbije "HORES" Georgi Genov kazao je da "Srbija trenutno raspolaže sa oko 35.000 stolica u više od 500 sala hotela i specijalizovanih centara, koje mogu da se koriste za kongresni turizam".
- U poslednjih sedam godina u hotelske kapacitete u Srbiji uloženo je oko milijardu evra, a svi novokategorisani hoteli prilagođeni su pre svega kongresnom turizmu - rekao je Genov agenciji Beta.
On je istakao da je hitna obnova Sava centra ključan preduslov za dalji rast kongresnog turizma u Srbiji, jer samo u jednoj sali može da primi 4.000 gostiju.
- Sava centar je taj okidač ako želimo rast kongresnog turizma, jer bi on doneo povećanje od gotovo 50 odsto - kazao je Genov i dodao da to ne bi značilo korist samo za Beograd, već i čitavoj zemlji.
Kako je objasnio, ni jedan skup koji se dešava u Beogradu ne prođe bez izleta van grada koji gostima predstavljaju kulturne, istorijske i gastronomske znamenitosti Srbije.
- Investicija u obnovu Sava centra može brzo da se vrati i to u mnogo većem iznosu od uloženog - rekao je Genov, navodeći da su hotelijeri spremni za posetioce kongresa i da je sada na potezu država koja mora brzo da odluči šta će uraditi sa najvećim kongresnim prostorom u glavnom gradu.
Izvor: Beta
A member of Alco Group
