Da li su Maldivi zaista raj na zemlji i jesu li vredni visokih cena i dalekog putovanja, pokušali smo da otkrijemo na studijskom putovanju koje je organizovano za turitičke medije povodom obeležavanja pedeseste godišnjice otvaranja prvih smeštajnih kapaciteta u ovoj zemlji. Pored obilazaka nekoliko lokalnih destinacija i upoznavanja sa konceptom njihovog poslovanja, ovo putovanje nam je pružilo priliku da Maldive, kao turističku destinaciju, sagledamo iz više različitih uglova.
Ono što nama koji živimo na kontinentu prvo privuče pažnju jeste geografija te zemlje, o kojoj se prvi utisak stiče već u avionu. Jedan od najrazuđenijih arhipelaga u svetu prostire se u dužini 820km i samo 130km u širinu. Ovu državu Ekvator „preseca“ na pola, pa putnici koji sa severne hemisfere putuju na neko od južnijih ostrva, kao suvenir, u avionu dobijaju potvrdu da su prešli na južnu stranu planete.
Kao dominantan vid turizma na Maldivima svakako je prisutan takozvani SSS (sea, sun&send) turizam, koji podrazumeva stacionaran boravak u rizort-hotelima, s tim što je na Maldivima specifičnost da takvi hoteli zapravo zauzimaju čitava ostrva. Ta ostrva su izuzetno mala u poređenju sa mediteranskim i drugim ostrvima na koja smo navikli, a koliko su mala, najbolje pokazuje podatak da je najduže dugo samo 8 km, dok se velika većina može prepešačiti za najviše 15-20 minuta.
Od ukupno 1126 ostrva, samo dvestotinak je naseljeno i kod sve većeg broja je prisutna kombinacija turizma sa svakodnevnim životom, što znači da na ostrvu naseljenom lokalnom populacijom postoji i nekoliko hotela. Ipak, najveći smeštajni kaptaciteti se nalaze na privatnim ostrvima, u okviru tzv. rizort-hotela, do kojih gosti bivaju sa aerodroma u Maleu direktno preveženi avionom, gliserom ili brodom. Specifičnost ove vrste odmora je u tome što gosti tamo neće imati priliku da se, kao na drugim destinacijama, prošetaju kroz pijacu, sednu u lokalnu kafanu i ćaskaju sa domaćinima. Zahvaljujući, prvenstveno, fizičkoj odvojenosti, koncept boravka u rizortima podrazumeva potpunu izolaciju i uživanje u komfornom smeštaju, a pre svega onome što je priroda stvorila, ne štedeći ni na bojama, ni na mirisima, pa ni na ukusima!
Imajući to vidu, za Maldive možemo reći da su destinacija koja će nekome ispuniti sve snove, a nekome će za isti budžet više odgovarati neko drugo mesto. Ovakva vrsta (izolovanog) odmora preporučuje se najpre parovima, mladencima i onima koji žele da se potpuno osame u dvoje, bez velikih očekivanja po pitanju provoda, izlazaka, šopinga, istraživanja ili avantura, izuzev vodenih sportova, ronjenja i bliskog kontakta sa podvodnim svetom.
Kakav je život lokalnog stanovništva na Maldivima?
Prvi stanovnici ovih rajskih ostrva bili su moreplovci sa juga Indije i Šri Lanke, arapski trgovci, doseljenici sa Madagaskara, Indonezije i Kine. Ta mešavina se i danas vrlo dobro oslikava na njihovoj fizionomiji, tamnoj puti, sitnom rastu i velikim, belim zubima. Ovaj geografski izolovan arhipelag je do pre pola veka bio naseljen ribarima, skupljačima školjki i uzgajivačima banana i kokosa. I danas više od polovine populacije Maldiva, koju čini 407.660 ljudi, živi u ruralnom okruženju, a gradskim stanovništvom se smatraju samo žitelji Malea, njih čak 253 000, koji su prinuđeni da međusobno dele životni prostor od samo 8,3 kvadratna kilometra, na kom se smestilo i 25 džamija!
Maldivi su najmanja država u Aziji, a ujedno i najmanja muslimanska i država sa najnižom nadmorskom visinom u svetu, sa najvišom tačkom na svega 2,4 metra. Islam je zvanična religija i, prema lokalnom zakonu, nemuslimani ne mogu dobiti državljanstvo Maldiva ni pod kojim uslovima. Konzumiranje alkohola, toples, nudizam ili bilo kakvo ponašanje koje nije u skladu sa verskim normama je zabranjeno. Turisti, naravno, imaju povlastice, ali se i od njih očekuje poštovanje lokalne kulture, što znači da ovo nikako nije destinacija za one koji žude za noćnim provodom!
Ako pitate nekog Maldivca kako bi opisao svoje sunarodnike, odgovor je uvek isti: „opušteni smo, veseli, duhoviti i sve što možemo, ostavljamo za poslednji čas“. Za turiste sa zapada ovo je okolnost na koju treba biti pripremljen, jer je nama neobično da, na primer, informacije o sutrašnjem transferu na aerodrom dobijemo tek u 10 sati uveče. Treba biti spreman na to da na Maldivima nikada nema žurbe jer, kako je to nekada neko lepo zaključio, u toj zemlji "nema vesti i nema cipela". Svuda možete hodati bosi i nigde, ali zaista nigde (osim ako sami ne uključite TV), nećete čuti bilo kakve vesti iz „naše civilizacije“.
Šta karakteriše turizam na Maldivima?
Za nas koji dolazimo iz Evrope podatak da su stranci na Maldivima prisutni tek poslednjih 50 godina, zvuči neverovatno. Naime, tek 1972. godine, na ostrvcetu nadomak glavnog grada otvoren je prvi ugostiteljski objekat u državi i na njega tek tada počinju da dolaze prvi turisti. Ostrvo koje je imalo tu sreću da bude odabrano kao prvo turističko naselje zove se Kurumba, što u prevodu znači mladi kokos, i toliko je malo da se za svega pola sata može u krug prepešačiti.
Sa malom avionskom pistom na ostrvu Hulhule, koja se teško mogla smatrati komercijalnim aerodromom, Maldivi su na globalno turističko tržište zakoračili sa izuzetno teške pozicije. Ipak, uprkos procenama UNDP-a da nemaju šanse za uspeh zbog nedostatka infrastrukture, oni su danas jedna od najpoželjnijih destinacija u svetu. Srećom, razvoj nije dominantno išao u pravcu masovnog turizma, kako to najčešće biva, već je, zahvaljujući izolovanosti i ograničenim kapacitetima, morao biti potpuno drugačije planiran. Danas je ovo destinacija koja se bira pre svega zbog jedinstvene lepote prirode, kristalno čistog, tirkiznog mora, belog peska, egzotične flore i faune i zadivljujućih zalazaka sunca.
Više od 1,5 miliona turista godišnje poseti Maldive i odseda na nekom od 150 turistički aktivnih ostrva, među kojima se mnoga vezju za poznate hotelske brendove. Trenutno, turizam obezbeđuje 29,4% BDP-a, dok je pre pandemije procenat iznosio čak 52,6%.
Uprkos brzom rastu popularnosti destinacije, Maldivci su svesni činjenice da je priroda jedino što mogu da „prodaju“, ali i ono što vrlo lako mogu da izgube, pa se o ekologiji strogo vodi računa. Mnoga ostrva se snabdevaju strujom putem solarnih panela i upravljaju otpadom kroz programe reciklaže, kako bi se smanjilo zagađenje okeana. Maldivi nemaju niti jednu reku ni izvor slatke vode. Tehnička voda koja se koristi za zalivanje, pranje i tuširanje se dobija desalinizacijom morske, a daljom preradom se dobija voda za piće, najdragocenija tečnost koja se gostima distribuira isključivo u staklenim flašama. Iako se još uvek koriste agregati za proizvodnju struje, u planu je da do 2030. godine najmanje 50% energije dolazi iz obnovljivih izvora.
Ono na šta su posebno ponosni i u šta ulažu najveće napore je očuvanje okeanskog biodiverziteta i autohtonih vrsta kokosovih palmi, banana i drugog tropskog voća koje je, pored ribe, jedino što mogu proizvesti u količini koja zadovoljava potrebe domaćeg tržišta. Sve ostalo, uključujući osnovne životne namirnice, prinuđeni su da uvoze i dopremaju avionima, što je i osnovni razlog zbog kojeg je život u ovom izolovanom raju toliko skup.
Još jedan od koraka od masovnog ka eko turizmu bila je i zabrana gradnje objekata viših od najviše palme na ostrvu. Spas od globalnog zagrevanja Maldivi vide i u koralima koji svakodnevno rastu i izdižu grebene iznad nivoa mora, pa se oni uzgajaju i u podvodnim „rasadnicima“, da bi kasnije bili odnešeni u svoja prirodna staništa.
Kakav je život turističkih radnika na Maldivima?
Svi zaposleni u rizortima, uključujući i menadžment, u njemu i stanuju 365 dana godišnje. Svi imaju obezbeđen smeštaj, hranu i druge aktivnosti (teretana, zajedničke prostorije i sl). Nekoliko slobodnih dana imaju, u najboljem slučaju, jednom u dva meseca, i koriste ih da posete porodice koje žive na drugim ostrvima. Strani radnici, u proseku, kući odlaze jednom godišnje. Tokom pandemije je većina ostrva bila potpuno izolovana, pa je napuštanje istih dozvoljavano samo u hitnim slučajevima. I danas, na mnoga ostrva se ne može ući bez negativnog PCR testa.
Život zaposlenih u rizortu nije ništa lošiji nego na drugim mestima ovog tipa i ako ih pitate da li su zadovoljni, reći će da jesu, mada, kada malo dublje zađete u priču, saznaćete da se radnici retko zadržavaju duže od dve godine na jednom ostrvu. Boravak u maloj i zatvorenoj zajednici je specifičan i mnogi nisu u stanju da mu se prilagode. Jedan od načina da se socijalni život male zajednice održi u harmoniji je potenciranje tzv. porodničnog odnosa među kolegama, sa idejom da ceo kolektiv funkcioniše kao velika porodica. U smeštajnim jedinicama, koje nazivaju Family house, stanuje između tri i 10 osoba istog pola.
Veliku većinu zaposlenih čine muškarci. Lokalna tradicija ne gleda sa odobravanjem na rad žena sa turistima, tako da su one u manjini, a i ako ih ima, u pitanju su većinom strankinje i zaposlene su u kuhinji, spa centrima i administraciji.
Plate se, u proseku, kreću oko 1000 dolara, a kada se tome doda bakšiš, zarade su dvostruko više u odnosu na minimalac koji je propisan zakonom za ugostiteljsku delatnost.
Oko 70% radne snage u rizortima je lokalno, a ostatak mahom čine radnici iz Indije, Bangladeša i Šri Lanke. Retki su Maldivci koji posao traže u inostrantvu, što oslikava pozitivan trend brige o socijalnoj zaštiti, a o mogućnostima za obrazovanje dovoljno govori podatak da u ovoj državi stopa pismenosti iznosi 97%, što je među najvišim stopama u svetu, i daleko najviša među muslimanskim državama.
A member of Alco Group
