Srbija želi da razvija turizam, zove strance, nudi olakšice za domaće goste, ali čini se da ono osnovno nije uredila - puteve do vodećih turističkih mesta. Čak ni do Kopaonika, koji je najpoznatija destinacija, ne može se stići, a da se ne naiđe na poneku rupu.
Seoski turizam je u fokusu poslednjih godina, ali mnoga domaćinstva su i dalje poput oaza do kojih se teško dolazi. Tako do mesta koje je začetnik razvoja seoskog turizma u Srbiji i dobitnik mnogih nagrada - Seče Reke kod Kosjerića, vodi put koji predstavlja izazov i za bicikliste, a kamoli za automobile i autobuse. Gosti koji odluče da provedu odmor ovde, ali i oni, još brojniji, koji posećuju poznatu crkvu brvnaru, prinuđeni su da voze iz rupe u rupu.
Najlošiji lokalni putevi su oni koji prolaze kroz istočnu Srbiju, od Zaječara do Negotina, a ništa bolja situacija nije ni na trasi od Aleksinca ka Sokobanji. U Vojvodini je najgora situacija u Banatu.
- Srbija, osim autoputa, nema razvijenu infrastrukturu. Kad se rade koridori, niko se ne savetuje s turističkim radnicima, kako bi se putevi povezali sa turističkim mestima - objašnjava Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije.
- Kod nas postoje solidni putevi do određenih gradova, a onda do samog mesta vode regionalni, stari putevi, koji su u izuzetno lošem stanju. Jedan od najboljih primera za to je deo do Stare planine, jer čim se siđe sa autoputa ne postoji nijedan znak kuda da se ide, a sam put je katastrofalan. Stalno se nešto krpi, ali nikome nije palo na pamet da konačno dovede u red tu saobraćajnicu.
Kako kaže Seničić, i u Vojvodini, gde je sve ravno, regionalni putevi su uski, neprohodni, a ponegde teško prolaze autobusi i minibusi. To je dovoljno da spreči ljude da odu do određenih mesta.
- Zlatibor se nalazi na putu za Crnu Goru i samo je deo autoputa, od Ljiga do Preljine, koji je urađen, povećao za 50% protok robe, ljudi i automobila. Putovanje je sigurno skraćeno za oko pola sata. To govori o tome koliko dobra infrastruktura utiče na razvoj nekog mesta. Od Užica do Zlatibora je dobar put, ali je od Požege do Užica prilično loš i neprohodan. Ista situacija je i sa Kopaonikom. Regionalni deo je solidan, ali ima delova koji ne zadovoljavaju kriterijume savremenih putnika. Put do možda i najposećenije letnje destinacije - Sokobanje, tragičan je - priča Seničić.
Bliže nam inostranstvo
Direktor JUTA kaže da je turistima potrebno više vremena da stignu od Beograda do Prolom banje nego do Rijeke ili Slovenije. Čak su, kako kaže, ove destinacije ponekad "bliže" i od Zlatibora. Dragan Marčeta iz Magelana, turističke agencije koja organizuje izlete po celoj Srbiji, napominje da na to, osim loših puteva, utiču i ograničenja brzine.
- Od Novog Sada do Zlatibora potrebno je i do šest sati vožnje, jer se kroz naseljeno mesto ne sme voziti brže od 50 kilometara na čas. Nekad nam je teško da objasnimo strancima da nam treba toliko vremena da bismo prešli 300 kilometara - priča Marčeta.
Izvor: Novosti
A member of Alco Group
