Da je zima najbolje vreme za posetu vojvođanskih salaša, uverila nas je Turistička Organizacija Vojvodine kada nas je pozvala na promotivnu turu pod nazivom „Zima na salašima”, koja pored idiličnih salaških domaćinstava, porodičnih vinarija i uživanja u tradicionaloj hrani i piću, uključuje i obilazak dva najveća grada ove pokrajine - Novog Sada i Subotice, i neizostavno - Palića. Krenuli smo misleći na zimu, a dočekalo nas je toplo gostoprimstvo i srdačnost naših domaćina – Vojvođana.
S obzirom da turisti danas traže jedinstven doživljaj, a salaši pričaju svoju priču o načinu života kroz tradicionalno pripremanje i služenje hrane uz dobra vina, rakije i uz zvuke tamburica u romantičnoj zimskoj idili, Turistička organizacija Vojvodine promotivnom turom „Zima na salašima“ ukazala je na potencijal i lepote, kako salaša, tako i većih obližnjih turističkih centara, poput Novog Sada, Subotice i Palića, svaki sa svojim znamenitostima, prirodnim i kulturno-istorijskim vrednostima, ali i porodičnim vinarijama, koje pored tople atmosfere svojih restorana i degustacionih sala, nude i kvalitetna vina, neka od starih vojvođanskih i slavonskih sorti grožđa, kao što je „kadarka“ u vinariji Tonković. Čini se sasvim dovoljno za okrepljenje tela, uma i duše u miru ravnice i starinskoj romantici salaša, uz dobro raspoložene i srdačne domaćine salašare, koji su umeli, a umeju i danas da se raduju, da slave i da rado dočekuju goste, od proleća do proleća, od jutra do sutra.
„Ostrva u moru ravnice“
Salaš kao usamljeni objekat u beskrajnom prostoru vojvođanske ravnice, već sam po sebi budi u čoveku idiličnu i romantičnu predstavu o životu na ovim prostorima. Salaš (mađ. szallas), reč koja se često spominje u Vojvodini i Mađarskoj, oslikava nekadašnji paorski način života u ovim krajevima, kada se rad obavljao van sela, daleko, na njivi. Kuću su čuvali drvoredi jasena, bagrema, raznog voća.
Najviše salaša bilo je u okolini Subotice, Sombora, na Čeneju kod Novog Sada, a bilo ih je i u Banatu, pa i Sremu. Iako tokom godina ratova i promena, salaši gube svoju funkciju, danas kao ostrva „u moru ravnice“, dobijaju novu dimenziju – postaju značajan činilac turističke ponude. Ove osamljene kuće, daleko od gradske gužve, prenose i čuvaju duh starog načina života, postaju oaze tradicije. Pojavom urbanizacije i industrijalizacije, iscrpljujućeg rada, buke, raznih zagađenja, sve je više onih koji žude za područjima očuvane prirode, čistog vazduha, zdrave hrane. Ljudi se vraćaju i okreću prirodi, zato salaši oživljavaju i postaju simboli turizma.
Za svaku preporuku
Na samo sat vremena vožnje od Beograda, već ćete se naći u idiličnom ambijentu nekog od salaša, gde možete uživati u toploj dobrodošlici vojvođanskih domaćina. Gosti mogu da probaju lokalne vojvođanske specijalitete, poput svečarskih, nedeljnih, bačkih i drugih tradicionalnih ručkova, nasuvo s krompirom i makom, krompiraču, paprikaše, pečenja, da uživaju u gombocama sa šljivama, tašcima i štrudlama.
Kao i u prošlosti, tako su i danas turistički salaši rasuti po Vojvodini. Ako krenemo od severa, najpoznatiji su Majkin i Jelen salaš na Paliću, Salaš Đorđević, Rokin salaš u Hajdukovu, Salaš 137, Brkin salaš, Volić salaš, Mitin salaš na Čeneju, Cvejin salaš u Begeču, Dida Hornjakov salaš i Naš salaš u Gradini kod Sombora, Perkov salaš u Neradinu, Stojšić salaš u Beški, Salaš Stremen u Jakovu i mnogi drugi.
Marija Obradović
A member of Alco Group
