Overtourism - samo još jedna nova engleska reč koja će se lako odomaćiti kod nas, ili nešto što očekuje i Srbiju u budućnosti? Ova kovanica označava pojavu prekomernog turizma - gorući problem sa kojim se suočavaju zemlje sa vrlo popularnim turističkim destinacijama, posebno u Evropi. Prevelika koncentracija turista na određenim destinacijama postala je nezaobilazna tema u svetskoj turističkoj industriji, dok se kod nas o tome malo zna i govori, osim u stručnoj javnosti. To je i razumljivo jer Srbija tek pokušava da iskoristi svoj turistički potencijal, ali se postavlja pitanje da li već sada treba razmišljati o tome kako izbeći negativan uticaj masovnog turizma na lokalne zajednice i sredine. Jer, taj uticaj može biti takav da potpuno obesmisli život u njima i time naruši delikatnu spregu arhitektonske celine, geografskih odlika, s jedne, i lokalne atmosfere i načina života, s druge strane, tako važnu za turizam.
Koliko ste puta čuli da Beograd možda nije najlepši grad, ali da ima ono nešto – atmosferu, dušu i gostoprimljive i otvorene ljude. Upravo su to, pored istorijskih i kulturnih znamenitosti i prirodnih lepota, glavni aduti glavnog grada i cele Srbije. Svedoci smo i da se popularne turističke destinacije u Srbiji ubrzano razvijaju i menjaju, bilo da je reč o gradovima, banjama ili planinskim centrima, kako bi se odgovorilo na potražnju i privukao veći broj turista. Koliko se to planski radi druga je tema, ali vidimo da se otvaraju novi hoteli, da na popularnim lokacijama niču kafići, restorani i radnje sa suvenirima, dok broj turista iz godine u godine raste. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini u Srbiji boravilo je ukupno 3,4 miliona turista, što je za 11% više u odnosu na 2017. godinu. Od toga, oko polovina su bili strani turisti, a 1,1 miliona turista posetilo je Beograd. U prošloj godini ostvareno je ukupno 9,336.103 noćenja, 12% više nego 2017. godine, dok je, prema prvim procenama, turizam doneo devizni priliv od oko 1,3 milijardu evra.
Želja da se konačno iskoristi turistički potencijal zemlje i razvije turizam kao važna privredna grana je sasvim razumljiva i reklo bi se da Srbija u tome hvata zalet. Za sada postojeća infrastruktura može da izdrži rastući priliv turista i možda je Srbija još daleko od prekomernog turizma. Ali šta bi se desilo da broj turista postane toliki da, na primer, više nije moguće živeti u turistički najatraktivnijim delovima Beograda zbog skupoće i gužvi, da se više ne može ni prići istorijskim znametnostima bez čekanja u dugim redovima, niti pronaći obućara koji bi vam popravio cipele, dok po Savi i Dunavu sve vrvi od prepunih turističkih brodova zbog kojih ptice beže sa Velikog ratnog ostrva.
Muke Dubrovčana
Ovako nešto su već iskusili stanovnici Dubrovnika koji je i prošle godine oborio rekorde sa 1,2 milion dolazaka i 4,1 miliona noćenja. To su podaci sistema za prijavu i odjavu turista eVisitor Hrvatske turističke zajednice, u koje nije uključen i nautički turizam. Međutim, dok statističke brojke u oblasti turizma rastu, one demografske ukazuju na alarmantan trend. Prema popisu sprovedenom za potrebe Zavoda za obnovu Dubrovnika, u istorijskom jezgru grada živi 1.557 stanovnika, za četvrtinu manje u odnosu na popis stanovništva iz 2011. godine, a pritom je trećina građana starija od 65 godina.
Ovaj trend ukazuje na opasnost da grad ne izgubi samo vitalnost, već i autentičnost, zbog čega se u jednom trenutku nad njim nadvila opasnost da ostane bez statusa svetske baštine UNESCO. Jer, kako ističu stručnjaci, UNESCO, osim spomenika, štiti kulturu i autentičan način života. Dubrovčani, stešnjeni između turista koji hrle sa kopna i mora, odnosno kruzera, počeli su da svoj grad porede sa Diznilendom.
Iako šire područje grada beleži i suprotan trend - doseljavanje zbog većih mogućnosti za zapošljavanje, ovakvo stanje može biti vrlo loše i za turizam. Američka TV mreža CNN je početkom 2018. godine uvrstila Dubrovnik, i to na trećem mestu, u 12 destinacija u svetu koje treba izbegavati. I u tome, nažalost, nije bila usamljena.
Manji broj turista – bolja usluga – novi prihodi
U pokušaju da se nađe rešenje kako dubrovački turizam ne bi postao žrtva sopstvenog uspeha, u februaru prošle godine gradske vlasti predstavile su trogodišnji akcioni plan čiji naslov dovoljno govori - „Respect the city“ (Poštuj grad). Ovaj plan treba da, pre svega, doprinese održivom razvoju grada tako što će objediniti i razvoj turizma, upravljanje istorijskim jezgrom i druge važne aspekte za funkcionisanje grada.
Plan sadrži kratkoročne, srednjoročne i dugoročne mere, a optimalna distribucija posetilaca trebalo bi da se dostigne 2020. godine. Neke hitne mere su već donete: od ove turističke sezone ograničen je broj kruzera na dva dnevno – pre neku godinu dešavalo se da pristane i sedam kruzera. Broj posetilaca sa kruzera je ograničen na 5.000 u jednom danu, dok je UNESCO kao gornju granicu postavio 8.000 posetilaca. Gradske vlasti odlučile su i da u danima kada pristaju kruzeri, izletnički autobusi ne ulaze u grad. Među dugoročnim ciljevima je izgradnja kanalizacionog sistema, a grad planira i da podrži razvoj IT sektora kako bi svoju privredu učinio raznovrsnijom i mladima pružio šansu da pokrenu svoj biznis.
Neka osnova ideja jeste da se ide na kvalitet usluge nauštrb broja turista. Ograničavanje broja turista sigurno će uticati na prihode, što može izazvati nezadovoljstvo među lokalnim preduzetnicima, ali gradske vlasti računaju na poboljšanje kvaliteta usluge i boravka zbog čega će gosti ostajati duže, što će stvarati nove prihode.
Globalni problem
Nažalost, Dubrovnik nije usamljen u ovome ni u Hrvatskoj ni u svetu, već samo primer u našem bližem okruženju. Venecija, čiji se broj stanovnika sveo na 55.000 sa oko 175.000 početkom 1950-ih, takođe bije bitku sa kruzerima. O kojim je razmerama reč, dovoljno govori podatak da „kraljicu Jadrana“ godišnje poseti oko 22 miliona ljudi. Sa sličnim problemima se suočava i Barselona, ali i mnogi drugi gradovi i zemlje u svetu.
Iza ovog turističkog fenomena stoji činjenica da su danas putovanja finansijski i logistički pristupačnija i da više ljudi može da priušti sebi da otputuje negde bar jednom godišnje. U svetu oko 1,3 milijarda turista putuje godišnje u inostranstvo, ali problem je što većina njih želi da obiđe ista mesta – svetski poznate destinacije poput Pariza ili Kineskog zida. Prema podacima agencije za istraživanje tržišta Juromonitor internešenal (Euromonitor International), 46 odsto turista odlazi na samo 100 destinacija u svetu i taj trend će se verovatno nastaviti.
Lokalne vlasti nastoje da na različite načine smanje pritisak turista na neka mesta. Tako, pored ograničenja broja kruzera, vlasti Venecije uvode taksu za sve posetioce u toku dana u visini od 2,5 do 10 evra, u zavisnosti da li je sezona ili ne. Sličnu taksu najavljuju i dubrovačke vlasti za turiste koji stižu kruzerima i to od 2021. godine.
Međutim, nije sve u taksama i organičenjima. Vlasti Venecije su 2017. pokrenule kampanju #EnjoyRespectVenezia u okviru koje su turistima date preporuke i pravila i usmereni su na znamenitosti Venecije koji nisu toliko poznate. Turisti se, između ostalog, mole da se ne zaustavljaju na mostovima i obaveštavaju da stepenice crkava, mostovi, bunari i obale kanala nisu mesta za piknik. Slične kampanje doprinose boljem informisanju i promeni svesti turista, što je druga strana novčića turističkog sveta. Koliko god su vlasti i drugi akteri odgovorni za razvoj turizma, toliko i turisti treba da počnu da se odgovornije ponašaju - da pre svega uvažavaju napore da se uštede voda ili energija, zaštiti biodiverzitet i poštuje lokalna kultura.
Odgovorni ili održivi turizam
I tu, na globanom nivou, nastupaju različita međunarodna načela i dokumenti, poput Opšteg etičkog kodeksa turizma Svetske turističke organizacije (UNTWO) iz 1999. godine ili Dekalaracije iz Kejptauna kojom je 2002. godine definisan odgovorni turizam kao turizam koji „čini mesta boljim za život i boljim za posete“. Suština je da se omogući održiv razvoj turizma u smislu da donosi ekonomske koristi i prijatno turističko iskustvo, ali bez negativnih ekonomskih, socijalnih i ekoloških posledica. Pritom, svi treba da preuzmu odgovornost - od operatora, hotelijera, vlasti, od lokalnog stanovništva i turista.
I da se vratimo na Srbiju koja tek treba da se izbori za veći broj turista u ovom delu Evrope, i više muku muči sa neplanskom gradnjom, lošom infrastrukturom i ad hoc merama nego sa negativnim uticajem velikog broja turista. Ali, neke pouke bi već sada mogla da izvuče iz iskustva razvijenih turističkih zemalja: turističke destinacije ne smeju se posmatrati samo kao resurs, a kvalitet života lokalnog stanovništvo i okoline zanemarivati, ne treba samo ulagati u marketing, već i u kvalitetno upravljanje, ne sme se razmišljati kratkoročno već dugoročno i ne treba stavljati sve na kartu turzima u razvoju neke zajednice. Jer, kada isrcpite neki resurs, on se teško obnavlja, a kad turisti odu i prođe sezona, ko će ostati?
Maja Poznatov
A member of Alco Group
