Francusko-rumunska kompanija za avio-transport, osnovana 1920, započela je se letovima na liniji Pariz–Beograd davne 1922. godine. Svoju rutu Pariz–Strazburg (otvorenu septembra 1920) ova avio-kompanija proširilaje prema Pragu (oktobra 1920), Varšavi (aprila 1921), a zatim i ka Beču i Budimpešti (maja 1922).
Navedena linija je 21. septembra 1922, produžena do Beograda i Bukurešta, a potom i do Istanbula, pa je s pravom dobila naziv „najduže evropske avio-linije”. Pariz i Beograd su po prvi put bili povezani vazdušnim putem, a godinu dana kasnije na toj ruti su svakodnevno leteli avioni tipa Potez 7.
Francusko-rumunska kompanija za avio-transport je 1925. godine promenila ime u CIDNA (Međunarodna kompanija za avio-navigaciju). Upravo je CIDNA bila jedna od pet kompanija koje su 1933. godine osnovale Air France.
Air France preuzima palicu (1933-1939)
Air France je nastavio da leti na svim linijama kompanija osnivača, uključujući i Cidnin let prema Beogradu. Tako je 31. aprila 1933, prvi avion Air France-a krenuo ka Beogradu sa aerodroma Pariz-Le Burže. Letovi na toj liniji polazili su svakog dana osim nedelje, a saobraćali su avioni tipa Foker VIII i Vibo 282-T12.
Bivša Cidnina linija ka istoku, pod novim komercijalnim imenom: „Flèche d'Orient“ („Istočna strela“), postigla je veliki uspeh tokom tridesetih godina. Ova „strela“ povezivala je Pariz sa Pragom, Varšavom, Bečom, Budimpeštom, Beogradom i Bukureštom.
Marta 1936. dnevni let sa aerodroma Pariz-Le Burže polazio je u pola sedam ujutru, stajao u Strazburu u 8.35, Nirnbergu u 11.10, Pragu u 12.40, Beču u 14.15, Budimpešti u 15.35, dok je u Beograd stizao u 17.25. U to vreme, let od Pariza do Beograda je trajao skoro 11 sati!
Nakon Drugog svetskog rata, let je obnovljen tek 1967.
Prekinut tokom Drugog svetskog rata, Air France-ov let za Beograd obnovljen je tek 1967. godine. U međuvremenu je 1946. stvorena jugoslovenska nacionalna aviokompanija – JAT (Jugoslovenski Aerotransport), koja je nasledila Aeroput, vodeću avio-kopmpaniju Kraljevine Jugoslavije. JAT je počeo da leti između Beograda i Pariza 1952, a u Beogradu je 1962. godine otvoren i aerodrom u Surčinu. Pet godina nakon otvaranja aerodroma, 1967. godine, na njega će sleteti avion Air France-a.
Od 1967. svake srede i petka, Karavela je napuštala aerodrom Orli u 9.10 i stizala u Beograd u 11.30 , a zatim u Bukurešt u 14.15. Povratni let bi polazio istog dana u 15.30 iz Bukurešta i 16.15 iz Beograda, dok bi na Orli sletao u 18.50. Zahvaljujući Karavelama, prvi Air France-ov let srednje dužine za Beograd, trajajo je samo dva sata i dvadeset minuta!
Devedeste i ponovni prekidi saobraćaja
Air France je postepeno povećavao i broj letova između Beograda i Pariza. Tri leta nedeljno su povezivala dve prestonice 1975. godine. Pored dve Karavele koje su letele sredom i petkom, uveden je i let ponedeljkom na kom je saobraćao Boing B727. Već 1983. godine, avioni tipa Boing B737 saobraćali su između Pariza i Beograda četiri puta nedeljno.
Između 1991. i 2001. godine, tokom sukoba u Jugoslaviji, letovi na relaciji Beograd–Pariz su u više navrata suspendovani.
Dve prestonice su ponovo povezane (2005–2013)
Air France-ov let između Pariza i Beograda je ponovo uspostavljen 27. marta 2005. godine.
Avioni tipa Erbas A319iA320 leteli su jednom dnevno na ovoj liniji, da bi 2009. saobraćaj bio dupliran.
Nakon šest godina prekida, linija se obnovlja 2019.
Suspendovana iz strateških razloga 2013. godine, Air France-ova linija na relaciji Pariz–Beograd ponovo je otvorena prema letnjem redu letenja za 2019 (od 31. marta do 26. oktobra).
A member of Alco Group
