O Đuli sam čula iz priča roditelja i njihovih roditelja, a i komšije su često išle tamo. Grad je bio vrlo popularan u doba stare Jugoslavije, ali ono što nisam znala - da to nije samo tamo neka mađarska banja, nego da je to grad cveća i termalnih voda.
Nešto me je vuklo da posetim je posetim, a Đula je dovoljno blizu da sam uspela da nagovorim nekolicinu prijatelja da mi se pridruže. Posle 350 km pređenih od Beograda, moj prvi utisak je bio da je gradić tako miran i ušuškan u parkove. Venac reka, kanala i jezera grle grad, tako da je Đulu moguće obići i čamcima. Fontane se nalaze gotovo na svakom koraku, cveće miriše na sve strane, a svi voze bicikle. A koliko se trude da ponovo imaju Srbe za goste govori činjenica da lokalni turistički vodiči koji su nas proveli kroz grad i dvorac Almaši, govore srpski jezik.
Za posetu Đuli idealan je produženi vikend, za šta se oprerdelila i naša grupa. Smestili smo se u hotelu Erkel, koji ima idealnu poziciju, a naziv je dobio po slavnom kompozitoru Ferencu Erkelu, tvorcu mađarske himne koji je rođen u Đuli. U bademantilima smo mogli da idemo do kupališnog kompleksa koji je sa hotelom povezan toplim hodnicima. Najviše sam se oduševila kad smo uveče gledali fudbalsku utakmicu kojom je Crvena zvezda ušla u Ligu šampiona, a ljubazno osoblje nam je dalo podršku uz lokalno vino kuće.
Banja „Varfurdo“ je grandiozna, jer predstavlja veliki kupališni kompleks sa brojnim bazenima (otvorenim i zatvorenim, za plivanje i relaksaciju, za decu, sa vodenim masažama i atrakcijama), brzim rekama i mnoštvom tobogana. Posebno su interesantni bazeni sa vodom tamne boje i specifičnog mirisa. U pitanju je lekovita alkalno-hidrogenkarbonatska-hloridna termalna voda. Ova voda služi u lečenju bolesti lokomotornih organa, reumatskih tegoba, lokalnih neuroloških tegoba, problema stomačne kiseline i ginekoloških upala, a dobra je i za preventivu i opuštanje.
Ono što nam se posebno dopalo je da su bazeni smešteni u velikom parku dvorca, okruženi drvećem starim i više od 200 godina, a toliko ih je da im se nije video kraj. U jednom trenutku Tijana je uzviknula da se nikad nije kupala u parku. Organizovali smo Igre bez granica u jednom bazenu, gde je bilo teško preći sve prepreke na vodenom putu od kanapa i plutajućih ostrva. A moj favorit je bila skakaonica u zatvorenom delu kompleksa. Kako su u zaštićenom parku smešteni i dvorac, i hotel, i kupalište, vreme smo provodili na hotelskim lazy bag-ovima i uživali u zelenilu.
Za toplu preporuku je dvorac Alamaši, danas muzej, koji prikazuje život nekadašnjih grofova i njihovih sluga. Tu možete videti kako su živele sluge i podanici, a akcenat je na običnom čoveku tog doba. Hologramima je prikazano vođenje domaćinstva, a tu su i 3D animacije. Ovde se mogu čuti interesantne stvari, npr. da su kuhinjska vrata bila tapacirana zelenim plišom kako se buka i mirisi ne bi širili ka prostoriji gde su spavali kuvari. Naša grupa se igrala 3D animacijom oblačenja haljina i odela, a najduže smo se zabavljali u Pozorištu senki.
Preko puta hotela se nalazi jedina neoštećena ciglana tvrđava Srednje Evrope, tvrđava Đula. Videli smo sobu turskog sandžakbega, odmah do sobe mađarskog velomože i dobili potkovicu za sreću koju nam je na licu mesta iskovao stari kovač.
Poseta Mađarskoj ne bi bila prava da nismo obišli Manufakturu palinke, gde nam je veseli domaćin ispričao kako ga je jedan Srbin zarazio ljubavlju prema pravljenju rakije palinke. Tu smo u veselom društvu isporobali različite vrste palinke, uz obaveznu mađarsku kobasicu.
Na kraju toplo preporučujem posetu „Stogodišnjoj poslastičarnici“ koja radi još od 1840! Osim divnih kolača i pralina (nisam mogla da se opredelim koju ću pre da probam), interesantna je činjenica da je jedan deo poslastičarnice u stvari muzej. Tu možete videti kako se nekad čuvao sladoled, stare modle i oklagije, kao i strogo čuvane recepte.
Top 5 stvari u Đuli:
Autor: Biljana Nedeljković
A member of Alco Group
