Obavezno pitanje gostiju na turi:
-Da li se ovde u restoranu ili kafe baru ostavlja bakšiš 10% od ukupnog iznosa na računu?
- Mi nismo iz Kine i Japana gde to smatraju uvredom.
Turisti ni ne slute da je kod nas bakšiš skoro mitsko izčezla pojava i da u nekim kafićima na ulazu piše „Bakšiš nije grad u Turskoj.“
Reč bakšiš je persijskog porekla što znači dar. Rasprostranjena je u Turskoj i na svim teritorijama nekadašnjeg Otomanskog carstva.
Običaji plaćanja posluge domaćina kod kojih boravite nastala je u Engleskoj u 17 veku. Odatle se proširio na gostionice i pabove da bi danas postao opšta pojava.
Na grčkom, poljskom, hebrejskom, španskom, nemačkom, portugalskom, francuskom koren reči odgovara našoj - napojnica, što je ekvivalent čaši vina.
Kod Rusa je to čaša čaja, kod Čeha koristi se skraćenica od diskrecije, a kod Italijana u korenu reči ima rukav koji se odnosi na vitezove koji su od dama dobijali rukavicu posle pobede.
Plaćanje bakšiša uračunato je u cenu usluge u Danskoj, Švajcarskoj, Rumuniji i Belgiji.
Gosti iz Skandinavije i Holandije najčešće ne plaćaju vodiče jer ih smatraju obrazovanim osobama, koja bolje zarađuje od konobara i spremačice.
Kod gostiju iz istočne Evrope plaćanje bakšiša je kao odnos prema mitu i korupciji - samo kad se mora.
Ne zaostaje ni Bliski istok kod kojih se bakšiš sastoji od pregršt zagrljaja i nula evra.
Osim pomenutih uvek postoje neki gosti koji elegantno izbegavaju plaćanje, što bi se reklo turističkim rečnikom „evo opet Francuzi izlaze na zadnja vrata autobusa“. Englezi su proglasili Škote za škrtice da bi prikrili sopstvene mane.
Ne treba zanemariti poklone i znak pažnje kao što je flaša vina i čokolada.
Nije čudno što su Amerikanci omiljeni gosti jer oni ostavljaju bakšiš 20% od cene usluge, pod uslovom da su zadovoljni, a kada putuju običaje kod kuće primenjuju i na drugim mestima. Zato nemojte da se čudite ako negde u novinama pročitate „Bitka za Amerikance.“
Maja Rogan
A member of Alco Group
