U Stokholmu osnovan Muzej istorije žena

16. April 2019
U Stokholmu osnovan Muzej istorije žena

Uprkos činjenici da žene čine polovinu svetske populacije, dominantno nasleđe i istorijski narativi širom sveta duboko su patrijarhalni - muškarci su glavni istorijski protagonisti, pa su Lina Tomsgard i Helene Laršon Puset odlučile da učine žene i njihova postignuća tokom istorije vidljivijim, i to kroz Muzej istorije žena u Stokholmu.

- Tradicionalno, istoriju pišu muškarci za muškarce o muškarcima. Istorija je obično svedočanstvo o vojnoj i političkoj moći, a to su oblasti u kojima žene nisu toliko bile prisutne. Ima toliko priča u kojima su žene imale vodeću ulogu, a koje nisu toliko poznate, iako govore o tome kako smo došli do trenutka u kome živimo. I to znanje bi trebalo da bude deo kolektivne memorije - naglasila je Tomsgardova, direktorka Muzeja istorije žena u Stokholmu.

U razgovoru za Tanjug ona objašnjava da je Muzej istorije žena zamišljen kao saradnja muzeja, arhiva, pozorišta i da im je ambicija da ispričaju istoriju žena koja još nije ispričana.

- To ćemo učiniti bez konkretne zgrade. Pretvorićemo ceo Stokholm u Muzej istorije žena. U arhivima već postoje priče o ženama tokom istorije, samo ih treba pronaći i istražiti, a onda ćemo koristiti najrazličitije platforme da ih ispričamo - rekla je Lina Tomsgard.

Ona naglašava da priče žena iz različitih perioda istorije treba da budu deo kolektivne memorije, i te priče mogu se ispričati kroz predavanja, šetnje gradom, filmove, na različitim mestima po gradu i da postanu inspiracija ljudima.

Holivudski filmovi i velike biografije pokazuju da se povećava interesovanje za ulogu žena tokom istorije.

- I muškarci i žene su podjednako zainteresovani za ove priče i pred nama je ogromno polje za istraživanje - ko su bile te žene, šta su uradile, zašto. Sigurna sam da ima mnogo zanimljivih priča i u Srbiji. Samo se zapitajte šta sve možete pronaći u arhivima i ako čitate između redova - rekla je Tomsgardova.

- Ima vrlo važnih žena u svim oblastima - avanturistkinje, uspešne žene u biznisu, ali i one koje su se borile za svoja prava i koje nisu uspele u tome, ali su takođe uticale na to gde smo i ko smo sada. Malo je onih heroina koje su dobile svoj portret ili statuu u muzeju, ali sve one koje su im prethodile, koje su se borile, širile znanje, takođe su deo nas i naše budućnosti - istakla je Tomsgard i pomenula švedsku avanturistkinju koja je pola života provela obilazeći svet u malom brodu, pomagala ljudima u nevolji, osnovala školu za siromašne žene i niko nije snimio film o njoj.

Svoju potragu za pričama o važnim ženama u istoriji čovečanstva van Švedske odlučile su da počnu u Srbiji pošto je Helene Laršon Puset bila ataše za kulturu Ambasade Švedske u Beogradu i, kako kaže, obožava Srbiju.

Kao menadžerka za kolekcije, istraživanje i razvoj Muzeja istorije žena Laršon Pusetova naglašava da što više istražuje, sve više biva inspirisana ženama kroz istoriju.

- Kada počnete da istražujete arhive, pronađete priče o ženama, ali to je veliki posao. Neke od važnih žena u istoriji mogu biti velika inspiracija, ali dovoljno je i da se okrenete ličnoj istoriji. Moja baka je bila deo pokreta žena u 19. veku i mnogo je priča o borbama koje su vodile za pravo žena da glasaju. Moja majka ima 93 godine, potiče iz malog grada u južnom delu Švedske i pričala mi je kako su preživljavali i kako su gradili Švedsku - istakla je Helene Laršon Puset.

Kaže da je dok je radila kao ataše za kulturu Ambasade Švedske u Srbiji sarađivala s muzejima i arhivima i da je u njima pronašla mnogo potencijala za istraživanje, čemu se raduje.

- Ne mogu da imenujem Srpkinje o kojima smo pronašli informacije u arhivima i muzejima, ali one su tu. Slikarke, vajarke, arhitekte, političarke... U Švedskoj, teško je pronaći lične arhive žena, dominiraju muškarci, što je malo čudno, ali mi upravo želimo da inspirišemo ljude da saznaju o ženama tokom istorije, da se kreiraju njihove arhive kako bi buduće generacije znale o njima i nastavile istraživanja - objasnila je Laršon Pusetova.

- Pronaći ćemo te žene, pisaćemo knjige o njima, organizovaćemo izložbe, putovaćemo po drugim zemljama i pokušaćemo da inspirišemo druge da zavire u istoriju i kreiraju arhive za budućnost - dodala je.

A na pitanje zašto su se odlučile za "muzej bez zidova", Lina Tomsgard odgovara pitanjem: "Gde da nađemo zgradu u koju možemo da smestimo polovinu čovečanstva?".

Izvor: Tanjug

Comments (0)

Connected news

Others
Izložba podvodne fotografije u pančevačkom bazenu
18. April 2019
  Ronilački klub "Svet ronjenja" na pančevačkom bazenu organizovao je...
Others
U Parizu otvoren muzej posvećen parfemu
18. April 2019
U Parizu je nedavno otvoren muzej posvećen istoriji parfema koji se pre 3.000 godina koristio...
Others
Svetski spektakl
17. April 2019
Svetsko prvenstvo u nacionalnim istorijskim srednjovekovnim borbama „Bitka nacija“,...
Others
U Srbiji stranci lako sklapaju nova prijateljstva
17. April 2019
Srbija je zemlja u kojoj stranci veoma lako sklapaju prijateljstva, pokazuje istraživanje...