Trendovi koji će obeležiti 2021. na društvenim mrežama

15. January 2021
Izvor: Pixabay
Izvor: Pixabay

 

 

Iako na trenutke deluje da je sve stalo tamo negde polovinom marta (da li se neko seća uopšte maja?), život na internetu se nastavio. Od toga da sad svi znamo šta su Zoom i Discord, pa sve do kliše motivacionih pandemijskih poruka brendova na Instagramu, različiti delovi interneta su prošli kroz transformacije ove godine, a sledećih 5 trendova će obeležiti godinu pred nama u virtuelnom svetu. 

1.Jesi li video novu priču?

Ako prečešljamo društvene mreže u potrazi za nekim trendom koji odskače, nije moguće ignorisati očigledno – efemeralni sadržaj prednjači. Nećemo više sadržaj koji je prepun filtera, sređen do zla boga i koji će zauvek da bude na našem profilu. Koliko je efemeralnost postala bitna odlika sadržaja pokazuje da su opcije za ovakav sadržaj lansirale i dve društvene mreže od kojih se to ponajmanje očekivalo – LinkedIn i Twitter.

Instagram Story je za sada bez sumnje kralj efemeralnosti i jedna od najboljih stvari na Instagramu, iako je pomalo očigledna kopija ideje koju je Snapchat imao mnogo ranije. Instagram Story je postao još popularnija opcija od kada su magovi digitalnog marketinga uvideli da kroz različite kvizove, ankete i GIPHY sadržaj mogu dobiti engagement – angažovanje korisnika o kojem se uglavnom samo sanja kada su u pitanju konvencionalni postovi. Ljudi jednostavno vole da pruže mišljenje o stvarima ili da testiraju znanje, naročito kada se njihovo ime neće videti javno. 

Da li je efemeralan sadržaj popularan zato što se više plašimo da podelimo sadržaj koji će dugo biti na našem profilu? Da li je ova opcija možda popularna zato što nemamo više pažnje ni da skrolujemo kao nekada? Šta god da je u pitanju, sadržaj koji nestaje posle nekog vremena će nastaviti da dominira na društvenim mrežama i naredne godine. 

2. Još nije otkucalo za TikTok

U potrazi za inovacijama uvek se okrećemo ka Silicijumskoj dolini, ali je ovoga puta s istoka došla društvena mreža o kojoj smo svi pričali u godini za nama i koja će i dalje biti na radaru. TikTok pomalo liči na dete koje su imali društvene mreže Musical.ly i Vine, sada već relikti internet istorije. U pitanju je društvena mreža koja je uspela da okupira generaciju Z nakon što se ispostavilo da su kratki video klipovi sa najrazličitijim sadržajem tržišna niša koja je nedostajala u svetu društvenih mreža. TikTok je uspeo da okupi preko 850 miliona aktivnih korisnika do sada, a o ogromnom uspehu govori i to što je TikTok pokrenuo poseban fond kojim plaća najpopularnije kreatore na mreži.

Uspeh TikToka je najviše zabrinuo američkog predsednika Donalda Trampa i američke obaveštajne agencije. TikTok je u vlasništvu kineske kompanije ByteDance, što je otvorilo sumnje u to da podaci korisnika (za sada preko 100 miliona u SAD-u) mogu lako dospeti u ruke kineskih vlasti. Dodatno, tu je i bojazan da će algoritam, koji određuje šta će i kojim redom korisnici videti, biti zloupotrebljen za širenje različite propagande kineskih vlasti (npr. o dešavanjima u Hongkongu). Dokaz da je TikTok paranoja izašla iz Vašingtona je i to što je na kratko Amazon primorao sve svoje radnike da sa poslovnih telefona izbrišu aplikaciju, a aplikacija je zabranjena i u Indiji. Nakon odluke u avgustu da neka američka kompanija mora kupiti TikTok ili niko u Sjedinjenim Američkim Državama neće moći da koristi aplikaciju, predsednik Tramp je, čini se, ipak smetnuo s uma čitav krstaški rat protiv TikToka. Sve se zakomplikovalo kada se umešao američki pravosudni sistem, pa za sada deluje izvesno da će američki tinejdžeri moći još neko vreme da uživaju u čarima videa sa popularnim plesnim koreografijama. 

Popularnost TikToka nije zaobišla ni Srbiju, ali je ostalo da se vidi koliko će domaći brendovi uspeti da se prilagode platformi. Za sada ih na TikToku ima malo jer je ipak u pitanju platforma gde je za uspeh neophodno znati kontekst i zeitgeist, a tu su i brojne tehničke opcije za editovanje snimaka. Takođe, Instagram je uveo novu opciju pod nazivom Reels koja bi uskoro trebala da bude dostupna i u Srbiji, a koja veoma podseća na video sadržaj na TikToku, što znači da se sledeće godine možda i nećemo svi preseliti na TikTok, već samo na drugi tab u Instagramu. 

Popularnost TikTok nam govori i o još jednom trendu koji nećemo zaobići na društvenim mrežama u godini ispred nas – video video video. Iako fotografije i dalje dominiraju na društvenim mrežama, beleži se i značajan porast popularnosti video sadržaja, što brendovi sve više uviđaju i koriste. 

 3. Žali se influenseru

Iako se čini da niko naročito ne voli samu reč, influenseri su ti koji će i sledeće godine biti glavni nosioci velikog broja kampanja brendova, ali i mnogo više od toga. Ovo su ljudi čije savete slušamo kad kuvamo, kupujemo kozmetiku i planiramo sledeće putovanje. Iako se influenseri uglavnom doživljavaju kao bitni u životima tinejdžera, veliki broj “mama” influenserki govori u prilog tezi da je u pitanju mnogo šira demografija. Marketing u ovoj oblasti je sad već postao full-time posao za neke, a možemo očekivati da se kampanje fokusiraju i na mikroinfluensere koji imaju posvećenu nišu. 

Influenseri su prošle godine, ipak, više puta bili i meta solidnih kritika. Od ćutanja prilikom julskih protesta i policijskog nasilja nad demonstrantima, problematičnog ponašanja, širenja pesuodonačnih tvrdnji o korona virusu, pa do nepoštovanja pandemijskih mera ovo nije bila laka godina za influensere. Trendovi u svetu influensera za ovu godinu su stoga očigledni – uspeće oni sa jasnim vrednostima koje se podudaraju sa njihovom publikom. U Srbiji je dodatan problem i to što jako često influenseri ne naglašavaju sponzorisane postove i generalno podstiču preterano konzumiranje stvari (koji drugu efekat ogroman summer haul može da ima?), ali će u narednom periodu i to početi da se menja. Zanimljivo je i da će domaći influenseri sve više početi da se okreću ekološkim temama, što možemo videti i u popularnosti dvojca iza Instagram naloga i podkasta F.fm. Još jedna novost – TikTok influenseri će takođe početi da uzimaju veće parče influenserskog kolača. 

 4. Ti si beše Q-Anonov mali?

Ako je pandemija korona virusa nešto pokazala, onda je to da gotovo svako ima nekog člana rodbine koji veruje u teorije zavere. Za sada deluje da su glavni krivac za to upravo društvene mreže, a Marka Zukemberga i Džeka Dorsija je pomalo počela da izjeda krivica. Nakon teorija o Bliu Gejtsu kao pokretaču pandemije (nije kao da bi nas i čip naterao da kupimo Microsoft Office), zasijao je šareni svet Q-Anon vernika koji se bore protiv “pedofilske kabale” na čelu Sjedinjenih Američkih Država. Đavo je ubrzo odneo šalu, pa su Fejsbuk, Tviter i druge društvene mreže krenule aktivnije da se bore protiv teorija zavere na jedan jedini način koji mogu – uklanjanjem sadržaja i upućivanjem ljudi da posete sajt Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Zabranjene su Q-Anon Fejsbuk grupe, stavljena je oznaka za dezinformacije pored Instagram posta Jelene Đoković, ali je sve postalo malo kompleksnije kada je Tviter odlučio da i na objave predsednika Donalda Trampa stavlja mali disklejmer da Tramp tvituje laži. Veliki deo javnosti je bio šokiran činjenicom da Tviter ima moć da ućutka predsednika “slobodnog sveta”, a ubrzo su krenule i debate oko toga da li želimo da privatne platforme imaju toliko veliku moć da određuju ko ima glas, a ko ne. Nisu ipak sve društvene mreže uspele da se podjednako uspešno obračunaju sa lavinom dezinformacija, a najviše kritika je otišlo na račun video platforme Jutjub, koja postala leglo ravnozemljaškog pogleda na svet. 

Trend aktivnijeg moderiranja sadržaja na društvenim mrežama gotovo će se izvesno nastaviti jer su društvene mreže došle do zaključka da manje boli kritika zbog proaktivnog pristupa, nego kritika zbog neaktivnosti. Vakcine protiv korona virusa i borba za sprečavanje širenja dezinformacija o njima je ono što predstoji sledeće godine, a to će sigurno zahtevati povećan oprez ljudi koji vode Fejsbuk i Tviter. Da li je doba potpune slobode govora iza nas? Moguće, ali ne treba ni praviti prevelike skokove u razmišljanju. Fejsbuk je ove godine uspostavio nezavisno telo koje podseća na Ustavni sud koji će razmatrati žalbe onih koji misle da je njihov sadržaj nepravedno uklonjen. Svako ko je pokušao da na Instagramu prijavu neku od antimigrantskih stranica za širenje mrženje zna koliko Instragram sporo reaguje i koliko retko zapravo odluče da uklone post. Sloboda govora na internetu je i dalje tu, ali ćemo videti na koji način treba da se izborimo sa njenom drugom mnogo ružnijom stranom. 

 5. Nećemo se više igrati monopola

Još jedna promena koja će progoniti velike američke tehnološke kompanije i naredne godine jeste oštar odnos zakonodavaca širom sveta, a ponajviše onih u Vašingtonu. Razlozi za to su mnogobrojni u zavisnosti od toga kojem političkom bogu se klanjate. S jedne strane, tu su oni koji ukazuju na monopolsko ponašanje kompanija kao što su Gugl i Fejsbuk. Nedavno smo saznali da čak 46 američkih saveznih država, uključujući i jednu federalnu agenciju, tuži Fejsbuk zbog preuzimanja Instagrama 2012.  i društvene mreže WhatsApp 2014. godine. Navodi se da je ovo bilo klasično monopolsko neutralisanja potencijalnih konkurenata, da se Fejsbuk poneo anti-konkurentski i da je neophodno da se ove dve mreže odvoje od Fejsbuka i ponovo postanu nezavisne kompanije. 

Slična sudbina je sačekala i kompaniju Gugl, koja je dobila čak 3 različite tužbe od nekoliko saveznih država i američkog Ministarstva pravde. Načelna ideja iza tužbi jeste da se Gugl takođe ponaša kao monopolista, sprečavajući mogući uspeh drugih konkurenata u oblasti internet pretraživača i oglašavanja. 

U sličnom sosu se nalazi i čuvena kompanija Epl. Naime, u avgustu prošle godine kompanija Epic Games tužila je Epl zbog visokih tarifa koje naplaćuje za sve aplikacije koje se nalaze u App Store-u (što je skoro pa jedini način da imate bilo koju aplikaciju ukoliko imate Ajfon) i koje uključuju novčane transakcije unutar njih. Laički rečeno, Epic Games, kompanija koja se nalazi iz popularne igrice Fortnite, želela je da zaobiđe Eplov porez, a kada Epl nije popustio Epic Games je tužio kompaniju za monopolsko ponašanje. 

Oštre rasprave oko toga šta jeste, a šta nije monopolsko ponašanje sigurno će se preliti i u narednu godinu, pogotovo sa dolaskom nove administracije Džoa Bajdena. Izlizala se stara mantra da tržište rešava sve i da su monopoli okej sve dok su potrošači srećni i zadovoljni, ali veliki znak pitanja ostaje oko toga da li će lek za monopolsko ponašanje biti potencijalno gori od same bolesti. 

Pod rafalnom paljbom američkog Kongresa se našao i Džek Dorsi, generalni direktor Tvitera. Besni su bili konzervativci zbog navodnog uklanjanja i nefer odnosa prema konzervativnom sadržaju na Tviteru, a slične kritike upućene su i na račun Fejsbuka. S druge strane, Tviter se našao i pod paljbom progresivaca nakon što je postalo očigledno da je algoritam koji određuje isečeni fotografije iz tvita koji će drugi korisnici prvo da vide potencijalno rasistički. Na ovo su ukazali sami korisnici, nakon čega se Tviter izvinio i obećao da će ispitati problem i ispraviti grešku. Ovogodišnji BLM protesti stvorili su dovoljno podrške javnosti da se dublje ispita uloga društvenih mreža u kreiranju progresivnijeg sveta, što stavlja velike kompanije pod veliku lupu i to ne samo u oblasti tehnologije. 

Pouka je da će u sledećoj godini društvene mreže i velike tehnološke kompanije pod pritiskom javnosti morati da se pogledaju u ogledalo i preispitaju neke od fundamentalnih postulata na kojima stoje. Ne zato što žele, već zato što korisnici to sve više zahtevaju, a političari širom sveta su uvideli ovaj trend.

Marta Vasić

Izvor: TALAS

 

Comments (0)

Connected news

Others
Ašgabat na vrhu liste najskupljih gradova za strance, Beograd na 163. mestu
24. June 2021
Glavni grad Turkmenistana Ašgabat najskuplji je grad u svetu za strance, objavila je...
Others
Prvi električni parking za bicikle i trotinete u Srbiji
05. June 2021
Potpuno bezbedno mesto za parkiranje bicikala i trotineta na Kalemegdanu  ...
Others
Treći WINE GARDEN u Botaničkoj bašti - 12. i 13. juna: Vinski piknik u centru grada
29. May 2021
Botanička bašta „Jevremovac“ će po treći put biti domaćin najotmenije...
Others
Konkurs za novinarsku nagradu
„BILJANA BOSNIĆ OGNJENOVIĆ
24. May 2021
  Fondacija „Biljana Bosnić Ognjenović“ objavljuje konkurs za nagradu...