Šta je to ekološki dug i zašto ove godine dolazi najranije otkako se vrše merenja?

28. July 2017
Šta je to ekološki dug i zašto ove godine dolazi najranije otkako se vrše merenja?

Već 2. avgusta, najranije otkako se vrše merenja, čovečanstvo će iskoristiti godišnje resurse prirode, javlja Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN), međunarodna istraživačka organizacija koja je prva uvela metodu izračunavanja ekološkog duga. To se događa zato što u atmosferu ispuštamo više ugljen-dioksida nego što ga naši okeani i šume mogu apsorbovati, iscrpljujemo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što one mogu prirodno da se obnove.

Dan ekološkog duga označava datum kada godišnja potražnja čovečanstva prema prirodi premašuje ono što Zemlja može da regeneriše u toj godini. Ovaj datum se pomerio sa kraja septembra (mereno 1997. godine) na 2. avgust ove godine, najranije otkako je svet prvi put ušao u ekološki dug početkom 1970-ih. Drugim rečima, čovečanstvo trenutno koristi resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Dakle, globalno koristimo 1,7 planeta, a imamo samo jednu. Troškovi ovog globalnog ekološkog prekomernog trošenja postaju sve vidljiviji širom sveta, u obliku nestajanja šuma, suša, oskudice vode, erozije tla, gubitka biološke raznovrsnosti i nakupljanja ugljen-dioksida u atmosferi.

Prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, objavljenom u oktobru prošle godine, sve zemlje u našem regionu žive iznad svojih prirodnih kapaciteta. To dokazuju i podaci GFN-a o ekološkom otisku, koji se mere u globalnim hektarima (ghe). To je jedinica za merenje naših zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da udovolji našim zahtevima (biokapacitet). Slovenija se ističe kao zemlja sa najvećim ekološkim otiskom u našem regionu (4,69 gha). Prate je Hrvatska (3,78 gha), zatim Crna Gora (3,63 gha), Bosna i Hercegovina (3,22 gha gha) i Srbija (3,1 gha). Dobra je vest da je u svim zemljama regiona ekološki otisak meren u 2013. godini manji u odnosu na prethodne godine.

- Naša planeta ima ograničene resurse, ali ljudske mogućnosti to svakako nisu. Ako svake godine pomerimo Dan ekološkog duga za 4,5 dana unazad, do 2050. godine vratili bismo se u okvire biokapaciteta jedne planete. WWF u regionu doprinosi tome tako što sprečava uništavanje prirodnih reka, unapređuje rad zaštićenih područja, podstiče dobro upravljanje šumama i promoviše održive proizvode – jedan od segmenata na koji svaki pojedinac može da utiče - ističe Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Prema najnovijim podacima, Srbija troši resurse 1,82 planete. Naš ekološki otisak čine ugljen-dioksid (1,76 gha), obradive površine (0,75 gha), šumski proizvodi (0,48 gha), ribarstvo (0,03 gha), naseljena područja (0,06 gha) i pašnjaci (0,02 gha). Biokapacitet po stanovniku iznosi 1,58 gha, a ekološki otisak je 3,1 gha.

Stručnjaci tvrde da bi smanjivanje količine hrane koja se baca za 50 odsto u celom svetu moglo da pomeri datum Dana ekološkog duga za 11 dana, a smanjenje emisija ugljen-dioksida za 50 odsto pomerilo bi ovaj datum za čak 89 dana!

Mreža za globalni ekološki otisak sa 30 partnera širom sveta podstiče pojedince da podrže #movethedate akciju ličnim angažovanjem. To uključuje zabavno i informativno učenje o raznim metodama kojima kroz svakodnevne aktivnosti možemo da smanjimo lični ekološki otisak. Na internet stranici Dana ekološkog duga nalazi se i kalkulator ekološkog otiska kojim se može izračunati koliko prirodnih resursa troši svaki pojedinac, te možete izračunati kada je baš vaš Dan ekološkog duga. 

Sistemska promena ključna je za pomeranje datuma Dana ekološkog duga.

- Da bismo postigli ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma, čovečanstvo će morati da prestane da koristi fosilna goriva do 2050. godine. To bi u velikoj meri doprinelo rešavanju problema prekomerne potrošnje prirodnih resursa - tvrdi Mathis Vakernagel, predsednik uprave GFN-a i jedan od osnivača Ecological Footprint-a.

Prema najnovijim podacima, već se krećemo u pravom smeru. Ekološki otisak po stanovniku u SAD pao je gotovo 20 odsto u periodu od 2005. do 2013. godine, od kada postoje poslednja dostupna merenja. Ova značajna promena povezana je uglavnom sa smanjenjem emisija ugljen-dioksida. Američki BDP po glavi stanovnika porastao je za oko 20 odsto u istom tom periodu, što pokazuje da je moguće smanjiti potrošnju prirodnih resursa i u isto vreme ostvariti ekonomski rast. Uprkos tome što je američka vlada „napustila“ rad na borbi protiv klimatskih promena, mnogi američki gradovi, države i velike kompanije udvostručuju svoje obaveze za smanjenje posledica klimatskih promena.

Kina, zemlja s najvećim ukupnim ekološkim otiskom, u najnovijem petogodišnjem planu čvrsto se zalaže za izgradnju „ekološke civilizacije“. Škotska, Kostarika i Nikaragva dobri su primeri zemalja koje ubrzano rade na prestanku korišćenja fosilnih goriva u svom energetskom sistemu.

Comments (0)

Connected news

Others
Dolce&Gabbana kreirali tijaru za Operski bal u Beču
22. November 2017
Svake godine kompanija Swarovski angažuje nekog međunarodno priznatog dizajnera za izradu...
Others
Zemlje u kojima je najlakše naći posao
02. November 2017
Prema izveštaju OECD, s obzirom na broj aktivne radne snage, stanovništva i...
Others
Brojne poznate ličnosti podržale akciju HISBAS
02. November 2017
Udruženje HISBAS (Hidrocefalus i spina bifida Asocijacija Srbije) organizovalo je u...
Others
Jubilej Društva prijatelja Alžira - 15 godina rada
31. October 2017
Ambasador Alžira u Srbiji, Abdelhamid Šebšub organizovao je, u ambasadi svoje...