Plutajuća ostrva - prečišćivači vode u zagađenom jezeru podno Avale

14. December 2020
Ilustracija, foto: Pixabay
Ilustracija, foto: Pixabay

Revitalizacija jezera na lokalitetu Trešnja putem fitoremedijacije, projekat je koji je zainteresovao svetsku struku ali i domaće ribolovce.

Živimo u vremenu kada je voda, kao najveći nezamenljivi resurs, zagađena u ogromnoj meri i to svakako nije novina. Zagađivanje voda traje već jako dugo i postoje brojni pokušaji da se njeno stanje popravi, ali isto tako konstantno rastu izvori zagađenja. Iako sistematski još uvek nema trajnog rešenja, postoje izuzetno inovativni projekti i naučni radovi na ovu temu. Jedan od takvih je projekat “Revitalizacije jezera na lokalitetu Trešnja postavljanjem Sistema plutajućih ostrva”  čiji je finansijer Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda, a izvršilac Institut za šumarstvo iz Beograda. Možemo s ponosom reći da je ovaj projekat, realizovan od 2018. do 2020 godine, svetskih razmera kao i da nije inovativan samo na našem već i na svetskom nivou. O tome kako je on realizovan razgovaramo sa jednim od autora Dr Nevenom Čule.

Osnovu projekta čini primena fitoremedijacije, odnosno bioloških sistema, kojima se pomoću biljaka i prirodnih bioloških procesa vrši prečišćavanje vode bez primene hemijskih materija, a čime se ne stvaraju nus produkti i nema negativnog uticaja na životnu sredinu. Ovakva inovativna tehnologija bazira se na prirodi zasnovanim rešenjima (Natute Based Solutuions).

Ovo nije prvi projekat fitoremedijacije odnosno prečišćavanja zagađenih voda biljkama kod nas. Predhodio mu je projekat revitalizacije Topčiderske reke koji je takođe rađen u saradnji dve pomenute institucije i kojim su se ustanovili naredni pravci istraživanja i delovanja. Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda kao investitor, odabrao je jezero na lokalitetu Trešnja za postavljanje prvih plutajućih ostrva za revitalizaciju zagađene vode, jer je lokacija posedovala većinu potrebnih karakteristika, jezero ima uređenu obalu, vodu sa niskim do umerenim koncentracijama zagađujućih materija, a pre svega predstavlja značajnu lokacija za grad i njegove stanovnike.

Plutajuća cvetna ostrva

Šta su zapravo plutajuća ostrva? Plutajuća ostrva su tehnologija utemeljena na biljkama, koje imaju sposobnost da uklanjaju višak nutrijenata i teških metala iz površinskih voda pod različitim uslovima. Imitacijom prirodnih procesa, bez upotrebe hemijskih materija ili dodatne energije, a zahvaljujući simbiotičkim odnosima svojih osnovnih komponenti odnosno biljaka, algi, malih beskičmenjaka, zooplanktona, mikroorganizama, podloge i vode ova zelena tehnologija omogućava revitalizaciju zagađenih i prečišćavanje otpadnih voda. Biljke mogu da akumuliraju različite materije koje predstavljaju zagađivače voda, i da ih skladište u svoja tkiva. Sposobnost biljke da skladišti nutrijente, teške metale i druge materije zavisi od biljne vrste i koncentracije ovih zagađivača. Mikroorganizmi, koji se nalaze u rizosferi biljaka svojim metabolizmom iz vode uklanjaju velike količine organskog ugljenika, teških metala, nutrijenata i drugih materija, a utiču i na redukciju brojnosti patogenih mikroorganizama.

Ostrva predstavljaju platforme kvadratnog oblika dimenzija 1×1 metar, međusobno povezana u sistem, laka su za ankerisanje, čime je pojeftinjena izrada nosača ostrva i smanjena mogućnost zadržavanja različitog čvrstog otpada u okviru sistema. Takođe, ova veličina ostrva zajedno sa supstratom i vegetacijom omogućava laku manipulaciju platformama. Ostrvo se sastoji od plastičnog rešetkastog nosača sa perforiranim dnom i rukohvatima. Kako supstrat za rast biljaka korišćena je inertna kamena vuna, a vegetaciju ostrva čine vrste: Phragmites australis (trska), Iris pseudacorus L. (barska perunika), Iris sibirica ‘Perry’s Blue’ (sibirska perunika), Alisma plantago – aquatica L. (vodena bokvica) i Lythrum salicaria L. (potočnjak).

Postignute efikasnosti uklanjanja polutanata su između 30 i 100% u zavisnosti od vrste polutanata.

Postavljanje plutajućih ostrva na lokaciji izvršeno je u dve sezone, sredinom maja 2019. godine i sredinom juna 2020. godine. Platforme plutajućih ostrva su međusobno povezivane u sistem, odnosno grupe ostrva od 20 odnosno 30 komada i nalazila su se na jezeru do kraja vegetacione sezone – sredina septembra 2019. i sredina oktobra 2020. godine.

Rezultati do kojih se na kraju istraživanja došlo je da su plutajuća ostrva dodatno obogaćivala vodu jezera kiseonikom i da su imala odličan potencijal za smanjenje elektrolitičke provodljivosti i hemijske potrošnje kiseonika kao i koncentracije nitrita, nitrata, ukupnog azota, ukupnih fosfata i suspendovanih materija. Takođe, plutajuća ostrva su sa velikom efikasnošću uklanjala iz vode aluminijum, arsen, bor, barijum, kalcijum, kobalt, hrom, gvožđe, magnezijum, mangan, olovo, sumpor i cink. Postignute efikasnosti uklanjanja polutanata su između 30 i 100% u zavisnosti od vrste polutanata.

Analizom sanitarno-mikrobioloških parametara za ocenu ekološkog kvaliteta voda zaključeno je da su plutajuća ostrva redukovala brojnost bakterija fekalnog porekla u rasponu od 97 do 100%. Dobijeni rezultati ukazuju da je voda u neposrednoj blizini plutajućih ostrva imala karakteristike vode I klase, odnosno odličnog ekološkog statusa.

Povrat investicije


Na pitanje da li je isplativ ovakav vid prečišćavanja vode odgovor je da su Plutajuća ostrva za revitalizaciju zagađenih voda isplativa zelena tehnologija, naročito ako se koriste za tretman velikih količina voda sa niskim do srednjim koncentracijama različitih polutanata. Analiza ekonomske opravdanosti ovog projekta pokazala je da uložena novčana sredstva mogu da se povrate u roku od 2,58 godina. Na osnovu toga preporučeno je da se uvrsti u listu prioriteta i omogući finansijska podrška za njegovu  dugoročnu realizaciju.

 

Izvor: Gradnja

Comments (0)

Connected news

Others
Holanđani dupliraju letove za Beograd
20. July 2021
 Samo dva meseca nakon obnavljanja avio-linije između Beograda i Amsterdama, holandski KLM...
Others
Bečki muzej u potrazi za čitačima razglednica
14. July 2021
Uz pomoć Crowdsourcing-projekta Bečki muzej želi da svoju zbirku razglednica učini...
Others
Oporavak avio-industrije: Air France povećava broj letova do Beograda
09. July 2021
Dodavanje Srbije na zelenu listu, odnosno na listu zemalja čiji građani mogu bez...
Others
Dobro došli, kićeni svatovi!
08. July 2021
U Šapcu je krajem juna ove godine otvorena zanimljiva izložba u galeriji Biblioteke...