Obeležen 64. nacionalni dan Alžira

22. November 2018
Foto: Ambasada Alžira
Foto: Ambasada Alžira

U beogradskoj hotelu „Hilton“, ambasador Alžira Abdelhamid Šebšub pripredio je, 21. novembra 2018, prijem u čast 64. godišnjice početka rata za nacionalno oslobođenje. Uz predivne zvuke alžirske i srpske himne, u izvođenju gradskog ženskog hora „Barili“, pod dirigentskom palicom Katalin Tasić, ambasador Šebšub je podsetio na to da se ovog dana obeležava godišnjica 1. novembra 1954, dana kada je počela borba za nacionalno oslobođenje.

Toga dana Alžirci su odlučili da se pobune protiv tlačenja, nepravde i ponižavanja, u kojima ih je kolonijalni sistem držao od 1830, da bi povratili slobodu, dostojanstvo, identitet, i od Alžira stvorili nezavisnu i suverenu zemlju.

Ambasador Šebšub je istakao da je ova godišnjica za nas trenutak da se poklonimo senima naših mučenika, koji su žrtvovali svoje živote, i odamo priznanje njihovoj borbi i požrtvovanju. Takođe, naglasio je da je ovaj dan prilika i da se podsetimo na podršku, koju su bivša Jugoslavija i narod Srbije pružili borbi, koju su Alžirci vodili tih ratnih godina, kao i na posebnu ulogu, koju je imao predsednik Tito.

- Danas želim da odam poštu i Stevanu Labudoviću, koji je preminuo prošle godine, 25. novembra, a koji večeras, po prvi put, nije sa nama. Snimatelj „Filmskih novosti“ Stevan Labudović pratio je vojnike Nacionalne oslobodilačke vojske, i rizikujući sopstveni život, doprineo da se slikom pokaže istina o alžirskom ratu, pobudi naklonost međunarodnog javnog mnjenja i ospori kolonijalna propaganda - istakao je ambasador Šebšub.
 
Alžirska revolucija je svakako obeležila, ne samo istoriju savremenog Alžira, već i istoriju afričkog kontinenta, jer je alžirski oslobodilački rat doprineo da se ubrza proces dekolonizacije u Africi i nadahnuo oslobodilačke pokrete, kako na afričkom kontinentu, tako i drugde u svetu.

Imajući sve ovo u vidu, Šebšub je izjavio da „u tom kontekstu valja se podsetiti na to da je borba alžirskog naroda potakla Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija da usvoji rezoluciju 1514-HB o davanju nezavisnosti kolonizovanim zemljama i narodima. Savremeni Alžir i dalje je privržen principima na kojima se temeljila ta borba i njenim ciljevima, a to su nezavisnost, pravda i dostojanstvo. Na unutrašnjem planu, napori, koje je zemlja uložila u svoj ekonomski, društveni i kulturni razvoj, usklađeni su sa ovim ciljevima, a na ovim odrednicama se i dalje zasniva naša spoljna politika. Alžirski narod, koji je doživeo strahote kolonizacije, prirodno staje uz narode, koji se bore za svoju slobodu i za svoje pravo na samoopredeljenje i nezavisnost“. Zato Alžir, kako navodi Šebšub, na diplomatskom planu, neprekidno radi u prilog unapređenja regionalnog i međunarodnog mira i stabilnosti i poštovanja međunarodnog prava. „I to nije plod sitnih političkih računica ili taktike odlaganja usled spleta datih okolnosti, već je rezultat čvrstog i trajnog uverenja, čiji koreni sežu u našu oslobodilačku borbu, uverenja da narodi imaju pravo na slobodu, dostojanstvo, pravdu i mir“.
 
Alžir i Srbija razvijaju dugogodišnje prijateljstvo, iskovano tokom godina borbe i učvršćeno posle sticanja nezavisnosti, kroz zajednički rad na promovisanju ciljeva i principa Pokreta nesvrstanih zemalja. „Imajući u vidu da je Alžir zemlja u razvoju, već niz godina, realizuje ambiciozni razvojni program koji se, uprkos poteškoćama koje nam je nametnula nepredvidivost teških ekonomskih i finansijskih prilika, i dalje sprovodi. Pozdravljam doprinos srpskih preduzeća, koja rade u Alžiru, našim razvojnim naporima, i koristim ovu priliku da privredne subjekte iz Srbije pozovem da dodatno istraže poslovne mogućnosti u Alžiru, i to pre svega u oblasti poljoprivrede, industrije i turizma“.

Imajući u vidu da ceo svet proslavlja završetak Prvog svetskog rata, i to neko kao primirje, neko kao poraz, a Srbija kao veliku pobedu, ambasador je upoznao goste da su se i Alžirci borili rame uz rame sa svojim srpskim drugovima, i čiji zemni ostaci počivaju na grobljima u Srbiji, kao i srpskih vojnika, kojima je, igrom ratne sudbine, alžirska zemlja postala večna kuća, i koji počivaju na jednom groblju u gradu Alžiru.

Prijemu su prisustvovali potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Veroljub Arsić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević, narodni poslanici, predstavnici verskih zajednica, javne ličnosti iz politike, kulture, članovi alžirske zajednice, članovi Duštva prijatelja Alžira, a druženje se nastavilo uz specijalitete alžirskog gastronomskog nasleđa, pre svega, uz ukusni alžirski kuskus, alžirske kolače sa medom i bademima, i, naravno, čuvene alžirske urme, u kojima Srbi uživaju.

Marko Jelić

Comments (0)

Connected news

Others
16. January 2019
U prostranim galerijama velikih muzeja, čuvaju se i izlažu uglavnom reprezentativna umetnička...
Others
Alfa Plam: Spremni za novu poslovnu godinu
15. January 2019
Prethodna godina bila je puna izazova koje su u kompaniji Alfa Plam sa uspehom savladali ,...
Others
Izložba starih zanata Srbije u Beogradu
11. January 2019
Povodom predstojećeg dočeka srpske Nove godine, u prostoru Beogradskog Marketa, Žorža...
Others
Nakon Novog Sada defile mažoretkinja i u Beogradu
10. January 2019
Turistička organizacija Herceg Novi organizuje „Dane Herceg Novog u Beogradu“ u...