Dimitrije Acevski, glavni kuvar hotela VICEROY: “Hranu ne treba gledati kroz cenu, već kroz ceo doživljaj koji imate”

17. August 2021
Dimitrije Acevski, glavni kuvar hotela Viceroy; autor fotografije: Sandra Kuč
Dimitrije Acevski, glavni kuvar hotela Viceroy; autor fotografije: Sandra Kuč
Mnogi ga znaju kao Profesionalca, mladog kuvara sa TV ekrana koji se u kuhinji snalazi  poput iskusnog majstora svog zanata, a svega nekoliko kadrova dovoljno je da se shvati da je tu reč o mladosti samo po godinama. I zaista, ovaj dvadesetosmogodišnjak je već 15 godina u kuhinji, a ako zanemari prvih nekoliko godina, tokom kojih je seckao povrće i ribao escajg, ozbiljno radi već od svoje 16. godine.
 
- Imam 28 godina i 15 godina radnog staža. Emisija na televiziji je turbo-folk moje profesije, nešto što se desilo usput i iz želje da se mlad pojavim na televiziji - počinje Dimitrije Acevski priču o svom profesionalnom putu u ugostiteljstvu za BIZLife magazin.
 
• Kako ljudi reaguju kada čuju da ste počeli da radite sa 13 godina?
-Zvanično sam počeo sa 15-16. U godinama između 13. i 15. povremeno sam bio u restoranu „Norveška kuća”, gde sam prao sudove, pomagao kuvarima, polirao escajg, tako da sam vrlo mlad ušao u profesiju. Nešto konkretno je iz mog tiganja izašlo  tokom leta kada sam imao 15 ili 16 godina. 
 
• Da li to znači da vam je kuvanje postalo zanimanje iz hobija?
- Ja sam kuvar po profesiji. Završio sam smer kulinarski tehničar. To je, u suštini, klasičan kuvarski smer, na koji su dodati predmeti organizacije, malo više hemije, nauke o ishrani i sl., koji su mi pomogli na mom putu. Taj smer je doprineo da kuvari razmišljanjem izađu iz kutije i kuhinje. Ja sam u školi, bez obzira na to što sam bio na smeru za kuvara, imao predmete o organizaciji kompletnog ugostiteljskog preduzeća, hotelskog objekta… 
 
Dete hotelske industrije
• Kako je tekla vaša dosadašnja karijera?
- Mene je hotelska industrija odgajila. Sa 22 godine sam postao šef kuhinje u hotelu „Metropol”. To je bio presedan u celoj grupaciji kojoj je „Metropol” tada pripadao – da dete od 22 godine postane izvršni šef. Radio sam taj posao tri godine, što govori o tome kako sam se snašao. U suprotnom, ostao bih, možda, šest meseci, godinu dana…
Posle toga sam radio u Hamburgu godinu i po, zatim sam na Hvaru dve godine bio šef kuhinje rizorta koji prima 800 ljudi, ima pet restorana, bar sa 400 ležaljki, gde se konstantno služi hrana. Nakon toga sam došao na Kopaonik, u hotel „Viceroy”.
Iako ne volim planinu, niti sam hteo da se vratim u zemlju, veliko mi je zadovoljstvo da radim sa dvojcem – Goranom Kovačevićem i Endruom Džonsom. Prvi je generalni direktor, a drugi izvršni kuvar. Interesantno je da je pre 20 godina Endru bio šef Goranu Kovačeviću, a sad su se stvari malo okrenule (smeh). Naglasio bih da je izvršni kuvar jedan izuzetan gospodin iz Londona koji razume našu profesiju mnogo više nego mi i ima jasne načine i mogućnosti da prenese na nas sve ono što zna, misli i oseća, jer on, definitivno, sve što radi radi onako kako misli i kako oseća, što je fascinantno. 
 
• Da li je to najvažnije za jednog kuvara, tj. šefa? Šta, zapravo, razlikuje dva vrhunska majstora u toj oblasti?
- U našem poslu sve treba raditi uz lični osećaj, sa individualne tačke gledišta, oslanjajući se na lične želje, potrebe i ciljeve, ali ne odstupati od pravila profesije. Zato što svi drugačije osećamo – zato se i razlikujemo. Svako od nas zato ima drugačije ideje, kriterijume… Osećaj, želja i cilj formiraju profesionalca u našoj profesiji. Koliko su želja, cilj i osećaj visoki i kvalitetni, toliko je profesionalac sam po sebi kvalitetan i napredan.
 
• Kako ocenjujete domaće restorane i njihovu gastronomsku ponudu?
- Sve su bolji. Uvek ostaje pitanje kvaliteta i cene, ali ponuda je sve bolja. Hranu ne treba gledati kroz cenu, već kroz ceo doživljaj koji imate. Kada razumete šta se krije iza jela, čak i burgera – koncept i ideja, da se namirnice uzgajaju lokalno, da se biraju dobavljači od kojih ih uzimamo, kvalitet mesa, vreme odležavanja i način pripreme, prezentacija i osećaj koji imate dok jedete – cena postaje nebitna.
 
Ja sam se u jednom trenutku opredelio da ću raditi tamo gde dolaze gosti koji ne pitaju koliko šta košta.
I tako se i ponašam. Ali jasno je da rad u takvim restoranima podrazumeva mnogo više odgovornosti
nego tu gde ljudi gledaju koliko šta košta.
 
 Da li i dalje volite da kuvate kao nekad i to radite svakodnevno?
- Ne toliko. Radim, ali mi trenutno najveće zadovoljstvo predstavlja to što vidim da ljudi koji već godinama rade sa mnom sada već nešto samostalno proizvode, sklapaju nešto na neki novi način po svojoj zamisli i otvaraju svoje ideje prema nama koji donosimo odluke da svima nama bude bolje.
Došao sam do toga da ljudi koji su mlađi od mene imaju bolje ideje, naprednije ideje i već sada bolje kuvaju od mene. A ja sam neko ko je tu da to prati, podrži i svojim odlukama isprati. 
 
• Kakvi su vam budući planovi? Koji je sledeći izazov? 
-Trenutno ja ne odlučujem o svojoj budućnosti, nego gospoda koju sam pomenuo. Ja sam se svesno prepustio i verujem im. I verujem da oni, upravo zbog iskustva, bolje od mene znaju šta je dobro za mene. U planu mi je da ostanem u hotelskoj industriji do daljeg, što ne podrazumeva isključivo ostajanje u kuhinji.

„Šta radite posle srede?“
• Imate li neki savet za mlade kuvare?
- Moj kuvar Aleksa Ilić, kad pita mlade kuvare koliko je radno vreme, a oni mu kažu 40 sati nedeljno, on pita: „Šta radite posle srede?”
Definitivno, ko hoće da napravi nešto u svojoj profesiji, da formira sebe kao profesionalca u ugostiteljstvu – mora ceo svoj život da podredi profesiji.
U 11 se servis završi i kuhinja se ugasi. Svi odemo kući, legnemo da spavamo, a meni u pola 12 zazvoni telefon i ja se javim. Dvadeset četiri sata dnevno. Jedino kome sam više na raspolaganju je moja ćerkica Magdalena, koja je i moje najveće dostignuće.
 
• Kakvi su vam planovi za televizijsku emisiju? 
Trenutno je pauza u tom produkcijskom poslu i prikazuju se stare epizode. Ideja je da odemo korak dalje i promenimo koncept. Da iz kuhinje izađem u prirodnije okruženje i da na nekom luksuznom i prestižnom mestu radimo nešto novo. Svakako će biti drugačije i iznenađenje i osveženje za gledaoce. 
 
Jelena Stjepanović
 

  

Comments (0)

Connected news

Hospitality
Novi šef kuhinje hotela Ramonda - Dragan Karađinović: Ovo nije posao, to je ljubav
14. September 2021
U rtanjskom hotelu Ramonda ovog leta bilo je, kao i obično, prepuno zadovoljnih gostiju koji...
Hospitality
Michelin-ova zvezdica zasijala u restoranu Alfred Keller, u Boutique Hotelu Alhambra u Malom Lošinju
09. September 2021
Restoran Alfred Keller u sastavu jednog od top 10 hotela u Evropi - Boutique Hotela Alhambra,...
Hospitality
Bil Gejts u HOTELSKOM BIZNISU: Sklopio unosan posao vredan 2,2 MLRD USD
09. September 2021
Kompanija Bila Gejtsa platiće kompaniji saudijskog milijardera princa Alwaleeda bin-Talala 2,2...