Ovo je priča o stilu, kiču, luksuzu, trendovima i brendingu, o domovini i otadžbini – bivšoj Jugoslaviji i savremenoj Indiji; jednom rečju, priča o identitetu, koju nam pripoveda naš najpoznatiji stilista Ashok Murty.
Ja nisam pobornik teze da se ljudi rađaju sa stilom. Stil je nešto što se gradi. Može se naučiti, ali ne i kupiti. Najveći problem je što ljudi misle da se stil dobija posedovanjem određene količine firmirane robe. To nije stil. Stil je refleksija onoga što se dešava unutar vas, i samo je manifestacija vaše ličnosti. Ako nemate oko čega da pakujete svoju priču, onda i nemate stila – započinje razgovor za „Turistički Svet“ vodeći stilista javne scene Srbije Ashok Murty.
A gde nema stila, često je prisutan kič, koji određeni teoretičari definišu kao „pravo na sreću“, ili, poput našeg sagovornika, kao – „potrebu za slatkim“.
- Mislim da je ta nekakva potreba za preterano sladunjavim i lakim konceptima, u stvari, kič. Znate da vam je od toga loše i da to ne bi trebalo da radite, ali ponekad vam je prosto potrebno. Ja kič ne ograničavam samo na estetiku, on može da se prepozna u svim oblicima života. Mi, u stvari, živimo u kič vremenu. Zatrpani smo sa svih strana lošim informacijama, tako da često posežemo za kičem kao najlakšim odgovorom na depresivno stanje u kom se nalazimo. A to nije dobro – konstatuje Murty, koji je arhitekta po obrazovanju, a esteta po opredeljenju.
Zato ga pitamo – kako u dizajnu nekog otmenog hotelskog enterijera razaznati granicu između luksuza i kiča?
Luksuz je vanvremenski!
- Biću vrlo jasan: luksuzna torba je bilo koja od dve Hermès torbe, koje se zovu „Kelly“ i „Birkin“, i koje se u dizajnu ne menjaju već četvrtu ili petu deceniju. Luksuz, zapravo, podrazumeva vanvremenski dizajn i vrhunski kvalitet. To isto važi i u dizajnu enterijera, koji je danas postao mnogo bliži modi i scenografiji, nego arhitekturi. Arhitektura je generalno imala ideju da ostavi nekakvo dublje značenje. Ako pogledate enterijere iz perioda „art nouveau“ i secesije, poput Hofmanovih radova ili Ota Vagnera, uočićete da su to večni koncepti. Ili ako odete u Barselonu i pogledate neke od Gaudijevih dela, shvatićete da su to i dalje fenomenalni koncepti. Međutim, danas se i u arhitekturi trendovi jako brzo menjaju – ističe Ashok, i otkriva koji se to domaći hoteli, po njegovom mišljenju, mogu smatrati luksuznim.
- Postoji jedan kompleks društava koja sebe doživljavaju siromašnim. I onda kad dobijemo priliku da uradimo nešto što bi trebalo da bude luksuzno, mi u tom preterivanju i trpanju svega dolazimo do kiča. Proizvesti osećaj luksuza je izuzetno skup sport. Jedan od najlepših hotelskih enterijera u ovom trenutku u Beogradu je sigurno enterijer hotela „Square Nine“, opremljen u „shabby chic“ fazonu. Enterijer ovog hotela izgleda kao da je pokupljen u „second hand“-u, a užasno je skup! S druge strane, sad imate hotel „Radisson Blu Old Mill“, čiji je enterijer potpuno suprotan od onog u „Square Nine“-u. Enterijer je radio biro „Graft“ iz Nemačke. Sticajem okolnosti, sarađivao sam sa ovim studiom i imao priliku da ispratim kompletan razvoj tog hotela. Iako su različiti, i jedan i drugi hotel su relevantni za vreme u kom živimo i relevantni su za pozitivno vrednovanje u estetici. U krajnjoj liniji, vrlo su autentični, što je jako bitno – da imate prepoznatljiv znak u svom enterijeru koji će jasno poslati poruku o tome kakvu vrstu usluge nudite – kazuje ovaj stručnjak za lepo, koji je, zahvaljujući uspešnoj karijeri u svetu mode, dugoj dve decenije, imao priliku da prisustvuje snimanjima modnih editorijala u brojnim hotelskim zdanjima u Beogradu.
Povratak pedesetih
- Imao sam priliku da zavirim i u neke sporedne hotelske prostorije, koje su mi mnogo inspirativnije i zanimljivije nego one glavne. Inače, kada sam počeo da se bavim modom, centralno mesto okupljanja bio je „Hyatt Regency Belgrade“, koji je tada bio najnoviji i najluksuzniji hotel u gradu. Ne postoji verovatno nijedan hotel u Beogradu luksuznijeg tipa, a da nisam bio u njemu, ali najveći utisak na mene ostavili su ljudi koji rade u tim hotelima – naglašava ovaj modni guru, dok nam otkriva koji su trendovi u enterijeru aktuelni.
- Poenta je u visokoj ekološkoj svesti, pa je u trendu „reclaimed wood“ – reciklirano drvo. Aktuelno je i mešanje starog i novog, odnosno, kombinovanje modernih enterijera u starim građevinama, i obrnuto – da u vrlo modernoj postavci imate elemente rađene od starog nameštaja. Evidentan je i veliki povratak belog u enterijere, ali i mode iz 50-ih godina prošlog veka, o čemu svedoči i aktuelna serija „Ljudi sa Menhetna“. To su neki trendovi koji bi kod nas mogli vrlo lako da se realizuju – da uz malo napora kreirate svoj originalni enterijer – kazuje Ashok Murty, koji se u poslednje vreme sve manje bavi stajlingom, a sve više brend menadžmentom i brend komunikacijom.
Biti drugačiji od drugih
Naime, on je brend menadžer kompanije „Movem Fashion“ i predavač na „Accademia del Lusso“ na predmetima Fashion editing (modni stajling) i Branding.
- Uporno se borim da „osvestim“ moje studente da je danas talenat, odnosno, originalnost, nažalost, najmanje bitna stavka sa kojom ulazite u igru zvanu "modna industrija". Najvažnije je prepoznavanje mehanizama kako se pravi robna marka, kako se ona pakuje, kako ćete da komunicirate sa tržištem… odnosno, prepoznavanje alata i zakonitosti tržišta. Danas imate sve više zanimanja u modnoj industriji. Nekada je Christian Dior bio gospodar svog brenda i svoj brend menadžer. Danas je to nemoguće. Pozicioniranje jednog brenda na tržištu je ozbiljan posao. Stvari se više ne dešavaju po podrazumevanom obrascu, vama više ni jako ime, niti jak brend, nisu garancija da ćete biti uspešni – zapaža naš sagovornik, koji je još u tinejdžerskim danima odlučio da bude „drugačiji od drugih“.
- S obzirom da sam rastao u jednoj relativno maloj sredini, jako dugo sam se trudio da se uklopim. Ali, to je bilo nemoguće, ako ni zbog čeg drugog, a onda zbog činjenice što mi je otac Indus. Međutim, u meni se u nekom momentu javio taj nekakav čudan otpor, kad sam poželeo da izađem iz mase. Napravio sam taj simbolični iskorak, odlučivši da budem drugačiji i po tome što ću se drugačije oblačiti. U srednjoj školi, moji drugovi nosili su džins, a ja – očeva odela – kazuje Murty, koji u svojoj kolekciji poseduje oko 1.000 kravata!
- Ako pogledate mušku modu, kravate su vrlo indikativne za promene u modi, i ja ih u tom smislu volim, jer nekako mi odaju utisak kontinuiteta. Meni je moda davno prestala da bude stvar konzumacije. Moda mi pruža mogućnost da istražujem neke svoje granice i preispitujem neke svoje vrednosti, ona je mesto gde mogu da se igram i ispitujem svoje slobode – otkriva naš cenjeni stilista, koji je rođen u Šapcu, u mešovitom braku Srpkinje i Indijca.
Šabac i potraga za identitetom
- Moj rodni grad je, na žalost, poput mnogih drugih gradova sličnog profila, svoju sudbinu vezao za jedan projekat koji se zvao Hemijska industrija „Zorka“, i kada je taj projekat propao, dovedena je u pitanje egzistencija polovine stanovništva ovog grada. Drugi problem Šapca je što živi uljuljkan u staroj slavi. Tačno je da je Šabac polagao na kulturu, imao je prvi klavir, prvu bolnicu, prvo staklo na prozoru… Mislim, sve je to dosta zanimljivo anegdotski, do trenutka kad shvatite da se sve to dešavalo pre dva veka. U međuvremenu je mnogo vode proteklo Savom, i to više nije nešto na čemu vi možete da gradite sopstveni identitet. Ja u Šapcu vidim ogroman potencijal, ali on mora prvo da odgovori na pitanje „šta sam ja?“. Evidentno je da ćete tamo i danas naići na ljubazne i učtive ljude i jako se radujem što to još uvek postoji u mom Šapcu – iskren je Murty, koji je, u potrazi za ličnim identitetom, u tinejdžerskim danima odlučio da po prvi put poseti svoju otadžbinu – Indiju.
- Moj prvi susret sa Indijom bio je u onom stadijumu mog života kada sam jako želeo da negde apsolutno pripadam, i tako ublažim konfuziju u kojoj sam se nalazio. U tom trenutku, ja sam svoj identitet vezivao za ovo podneblje. Kad to imate na umu, jasno vam je da je moj prvi susret sa Indijom bio vrlo buran. Izuzev rodbine, sve u Indiji izazivalo je kod mene veliki otpor. Ja sam dete koje je odraslo u Jugoslaviji, koja je bila tada ozbiljan deo Evrope, i bio mi je potpuno stran indijski mentalitet. Sad me je sramota, ali izgradio sam gomilu predrasuda prema indijskom društvu. Tradicionalna indijska i srpska porodica funkcionišu po vrlo sličnim mehanizmima, i tu je bilo najmanje problema. Smetala mi je prljavština, prezasićenost svakog prostora masom ljudi koji nemaju nikakav koncept o tzv “ličnom prostoru” i taj nemaran odnos prema svemu. Izbegavao sam da odlazim tamo, sve do mojih kasnih dvadesetih godina, kad je opet počelo da me intrigira to moje indijsko poreklo. Međutim, tad je bilo kasno – tih ’90-ih godina iz Srbije se nigde nije moglo putovati. Osećao sam krivicu i žal, jer sam mislio da sam prokockao šansu koja se zove Indija i da ću zauvek biti neko ko je ostao autsajder u svojoj otadžbini – priseća se Ashok.
Indija – ljubav na drugi pogled
Međutim, druga šansa je došla nenadano i neočekivano.
- Verujem da svako ima nekoga u životu ko može temeljno da mu promeni poglede na život, samo moramo biti dovoljno mudri i srećni da prepoznamo tu osobu. U mom slučaju, to je bila, sada već moja prijateljica, gospođa Nengča Lovum – tadašnja ambasadorka Indije u Beogradu. Ona me je bukvalno dve godine pripremala za ponovni susret sa Indijom. Na kraju je svoj plan sprovela u delo. Kada sam otputovao tamo, zatekao sam jednu sasvim novu, drugačiju Indiju – zemlju apsolutno okrenutu ka budućnosti. Imaju oni i dalje neke svoje probleme, poput tih velikih kastinskih razlika, ali oni ogromnim koracima idu u budućnost, sa punom verom u nju. To je taj neki optimizam kog se sećam iz svog vremena odrastanja u Jugoslaviji, kada ste svako jutro bili svesni da vam se život pomerio napred. Za razliku od nas koji i dalje imamo vrlo mnogo problema sa sopstvenim identitetom, Indija je zemlja koja je svesna svih svojih identiteta pojedinačno, kao i svog kolektivnog identiteta. Tamo ljudi imaju jasniju predstavu o svom nasleđu, i znaju kako da ga konstruktivno prenesu u budućnost – otkriva naš poznati stilista, koji kao dobar primer spoja tradicionalnog i modernog, navodi atraktivni "Heritage Hotel" u Radžastanu.
- Ceo Radžastan, koji je sada hit destinacija u Indiji, sastavljen je od čitavog niza gradića-država, koji imaju veliki respekt prema tradiciji i nečemu što je nasleđeno. Međutim, sada se pojavila jedna generacija mladih ljudi, školovanih u inostranstvu, koji se podjednako dobro osećaju i u Monte Karlu, Njujorku, Londonu, ali i u “njihovom” selu u Radžastanu. Kada je jedan takav mladi gospodin, inače bankar po zanimanju, došao u rodno mesto na svoje venčanje u tradicionalnoj porodičnoj palati, bio je zgranut u kako se lošem stanju nalazi ta palata, ali i celo selo, koje se borilo sa posledicama suše. Sazvao je porodično veće, i saopštio svoju ideju – da tradicionalnu porodičnu palatu pretvori u hotel. Sproveo je vodu, struju, kanalizaciju i uposlio celo selo. Danas je to spektakularni "Heritage Hotel" – autentična i impozantna luksuzna građevina u Radžastanu, sa pogledom na prelepo jezero, usred pustinje – zaključuje svoju priču naš sagovornik, koji je, poput ovog mladog bankara iz Indije, na pravi način uspeo da utka sopstveni identitet u jedinstven stil, po kom je nadaleko prepoznatljiv.
Autor: Biljana Bosnić
A member of Alco Group
