Aleksandrijska biblioteka: kosmopolitska kuća znanja

10. March 2021
Bila je to jedna od najčuvenijih biblioteka svog vremena, podignuta u egipatskom gradu Aleksandriji koji je, zahvaljujući njoj, postao stecište najvećih svetskih mislilaca. Kada je nestala — niko sa sigurnošću ne zna kako — zauvek su izgubljena dela neprocenjive vrednosti, što je bio težak udarac za nauku. Posle gotovo dva milenijuma, 2002. godine ova velika biblioteka je ponovo oživela.
 
U drevno doba, Aleksandrija je bila poznata po znamenitostima kao što je Faros, svetionik za koji se veruje da je bio visok više od 110 metara i koji se smatra jednim od sedam čuda drevnog sveta. U ovom gradu se nalazila i grobnica Aleksandra Velikog. Nakon Aleksandrove smrti, Egiptom je zavladala grčka dinastija Ptolemeja, koja je vladala zemljom do 30. godine pre n. e, kada je Oktavijan porazio Antonija i Kleopatru. Pod vladavinom te dinastije, Aleksandrija je doživela procvat i „postala trgovački i kulturni centar tadašnjeg sveta“, kako se navodi u delu Atlas of the Greek World. Na vrhuncu razvoja, imala je oko 600.000 stanovnika.
 
Najveća znamenitost Aleksandrije u to vreme bila je kraljevska biblioteka, koja je osnovana početkom trećeg veka pre n. e. Zahvaljujući velikodušnoj podršci dinastije Ptolemeja, ova ustanova je uz Muzeon (Hram muza), postala centar učenosti i otkrića u helenističkom svetu.
 
Veruje se da je u biblioteci bilo smešteno oko 700.000 papirusnih svitaka. Poređenja radi, biblioteka u Sorboni, za koju se u 14. veku govorilo da ima najveću zbirku, posedovala je samo 1.700 knjiga. Egipatski vladari su bili toliko obuzeti željom da uvećaju svoju zbirku da su slali vojnike da traže svitke na svakom brodu koji uplovi u luku. Ukoliko bi ih pronašli, zadržavali su originale a vraćali kopije. Prema nekim izvorima, kada su Atinjani pozajmili Ptolemeju III neprocenjivo vredne originalne rukopise klasičnih grčkih drama, on je obećao da će platiti zalog i da će ih kopirati. Umesto toga, kralj je zadržao originale, nije platio zalog, a u Atinu je poslao kopije.
 
Na listi velikih mislilaca koji su radili u aleksandrijskoj biblioteci i muzeju nalaze se imena brojnih drevnih genija. Aleksandrijskim naučnicima pripisuju se veoma značajna dela iz oblasti geometrije, trigonometrije i astronomije, kao i iz jezika, književnosti i medicine. Smatra se da su upravo ovde 72 jevrejska izučavaoca prevela Hebrejske spise na grčki, stvarajući tako čuvenu Septuagintu.
 
Gubitak ogromne kulturne i naučne riznice 
U vreme kada su Arapi osvajili Egipat, 640. n. e, aleksandrijska biblioteka verovatno više nije postojala. Naučnici još uvek raspravljaju o tome kako i kada je ona tačno nestala. Neki smatraju da je veći deo svitaka uništen 47. godine pre. n. e, kada je Julije Cezar zapalio jedan deo grada. Šta god da je bio uzrok, nestanak biblioteke značio je gubitak ogromne riznice znanja. Nepovratno su izgubljene stotine dela grčkih dramskih pisaca, kao i prvih 500 godina grčke istoriografije, sa izuzetkom nekih Herodotovih, Tukididovih i Ksenofontovih dela.
 
U periodu između 3. i 6. veka naše ere, u Aleksandriji su često izbijali nemiri. Pagani, Jevreji i takozvani hrišćani stalno su se sukobljavali,i jedni s drugima i među sobom, oko teško razumljivih pitanja koja su se ticala vere. Često je sama crkva podsticala učesnike u neredima da pljačkaju paganske hramove. U tim sukobima izgubljeno je bezbroj drevnih spisa.

Duhovni „naslednik“ antičke biblioteke 
Ideju za „obnovu biblioteke“, odnosno za izgradnju nove velike biblioteke, izneli su akademici iz Aleksandrije 1970-ih godina, a ubrzo je prepoznat značaj takvog poduhvata i podržao ga je i tadašnji predsednik Hosni Mubarak. Veza sa antičkom bibliotekom je bila jasna od početka, a zbog veličine projekta, izgradnja je potrajala decenijama i zahtevala međunarodnu saradnju. 
 
Zgradu su dizajnirali Norvežani, Grci su pomagali oko izložbenih eksponata, Francuzi oko otvaranja naučnog muzeja, Amerikanci oko kompjuterskih sistema i internet arhive… Podizanje biblioteke je bio pravi međunarodni poduhvat i ona je konačno otvorena u oktobru 2002. godine. Sadrži oko 400.000 knjiga, a zahvaljujući savremenom kompjuterskom sistemu omogućen je pristup i drugim bibliotekama. 
 
Nova aleksandrijska biblioteka - Bibliotheca Alexandrina, kako glasi njen zvanični naziv, građevina je neobičnog oblika. Glavna zgrada podseća na ogroman cilindar sa kosom gornjom stranom. Na krovu od stakla i aluminijuma,  veličine gotovo dva fudbalska igrališta — postavljeni su prozori, okrenuti prema severu, kroz koje svetlost dopire u glavnu čitaonicu. Pritom je jedan deo zgrade delimično ispod nivoa mora. Njegov ravni, sjajni krov blago se spušta nadole, tako da je jedna strana zgrade visoka 30 metara, dok se druga strana nalazi ispod zemlje. 
 
Spoljašnji zid biblioteke obložen je mnoštvom tankih ploča od sivog granita na kojima su ugravirani nizovi slova drevnih i modernih pisama. Ona su poređana u različitim nivoima i predstavljaju odgovarajući prikaz osnovnih elemenata koji su doprineli razvoju saznanja.
  
Biblioteka ali i naučni muzej, galerija, planetarijum...
 
2 - bibliotheca-alex-w-2013.jpg
 
Čitaonica Aleksandrijske biblioteke; foto - Thomas Broden
 
Najveći deo unutrašnjosti ove cilindrične građevine zauzima prostrana čitaonica, koja obuhvata više nivoa. U podzemnom delu nalazi se prostor za osam miliona knjiga. Osim toga, u zgradi biblioteke nalaze se galerije, sale za predavanja, prostorije sa posebnom opremom za osobe oštećenog vida, kao i planetarijum — zasebna sferična građevina koja podseća na satelit zaustavljen u orbiti. Ova ustanova, u kojoj su objedinjena najviša dostignuća nauke i tehnike, opremljena je i složenim kompjuterskim i protivpožarnim sistemima.
 
I pored modernog izgleda, Aleksandrijska biblioteka je po mnogo čemu slična originalnoj antičkoj biblioteci, pre svega po kosmopolitskom duhu, sakupljanju i primenjivanju znanja iz celog sveta. Moderna Aleksandrijska biblioteka nije samo zgrada u kojoj se čuvaju knjige, već se i prenosi znanje. Ona okuplja eksperte iz celog sveta, ali i baštini kulturno nasleđe, zahvaljujući muzeju u svom sastavu. Antička biblioteka, nažalost, nije imala muzeje u kojima su se čuvala umetnička dela i artefakti. Zato je Aleksandrijska biblioteka danas moderna institucija u kojoj se čuva i unapređuje znanje, dostojan duhovni „naslednik“ aleksandrijske antičke biblioteke.
 
Nebojša Amanović

 

Comments (0)

Connected news

Education
Kako se gradi kultura usluge?
13. October 2021
Nikada korisnički servis nije bio toliko važan kao danas. To je postalo očigledno tokom...
Education
27. January 2021
Ubrzani razvoj turizma u Srbiji poslednjih godina prekinut je globalnom krizom koja je nastala...
Education
27. August 2020
Švajcarska obrazovna grupa winsedswiss, na tržište Srbije ušla je sa...
Education
Besplatne obuke o digitalnoj transformaciji 7. i 8. maja
04. May 2020
U četvrtak, 7. maja i u petak, 8. maja, preduzetnici, predstavnici malih i srednjih preduzeća,...