Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!

19. February 2018
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!
Uspešno održan 6. Adria Hotel Forum - najveća investiciona konferencija u regionu!

Šesta po redu, ujedno i najveća investiciona konferencija u jugoistočnoj Evropi - Adria Hotel Forum, okupila je 14. i 15. februara 2018. u hotelu "Sheraton" u Zagrebu oko 350 najznačajnijih imena hotelske i developerske industrije, investicione fondove i regionalne stručnjake u turizmu. Glavna tema ovogodišnjeg AHF-a bila je "Naša vlastita odgovornost" (Our own responsibility) s ciljem da svaki učesnik u ovoj industriji uspe da poveća produktivnost, konkurentnost i kvalitet u narednih pet do deset godina, prateći trendove turističke industrije. 

Skup su u uvodnom delu pozdravili Zlatan Muftić iz Turističke zajednice grada Zagreba, Frano Matušić - državni sekretar Ministarstva turizma Republike Hrvatske i britanski ambasador u Hrvatskoj Andrew Dalgleish. Matušić je predstavio osnovne performanse hrvatskog turizma koji je u 2017. zabeležio rekorde u dolascima turista (11,5 miliona) i prihodima (8,7 milijardi evra), naglasivši da ove godine očekuju više od 900 miliona evra investicija, što je 13 odsto više nego 2017.

Ovom prilikom, Ljiljana Rebronja - urednica časopisa "Turistički Svet", koji je i medijski pokrovitelj ovog događaja, uručila je ugledno priznanje "Ambasadori dobre usluge" firmi "Proficiscor" za organizaciju Adria Hotel Foruma.

Pogled u (investicionu) budućnost
 
Damian Harrington (Colliers International), predstavio je učesnicima foruma glavne ključne makroekonomske trendove na globalnom nivou, naglasivši da je prošlu godinu obeležila velika geo-politička nestabilnost, ali da ekonomski pokazatelji dalje beleže rast.

Na panelu "Pogled na mediteransko i evropsko okruženje idućih pet godina" učestvovali su Marc Finney (Colliers International), Christian Giraud (Accor Hotels) te Kenneth Hatton (Belmond), a raspravu je moderirao britanski novinar Andrew Sangster (Hotel Analyst). Finney je istakao da trenutno evropski hoteli posluju dobro, da se i naredne godine može očekivati rast, međutim, pitanje je hoće li se ista dinamika nastaviti za tri do pet godina. Finney smatra da se globalno neće ponoviti ekonomska kriza iz 2008. ali da je realno očekivati usporavanje rasta. Najavio je i povratak destinacija koje su proteklih godina bile u poteškoćama: Tunisa, Turske i Egipta na globalnu kartu konkurentnosti. Po njegovom mišljenju, trenutno najbolja destinacija za investiranje je Kipar. Christian Giraud je istakao da trenutno na svetskom tržištu ima toliko novca da svi žele da učestvuju u investicijama i rastu, da je Evropa godinu u prednosti nad SAD-om, ali složio se da će u jednom trenutku doći do usporavanja. Istakao je i veliki interes investitora za ulaganja u region JI Evrope, pogotovo u luksuznom i lifesyle segmentu. Giraud potencijal vidi i u gradnji rizorta međunarodno priznatih brendova, pogotovo na Mediteranu. Njegova žarišna tačka za ulaganje je trenutno istočna Evropa.

Kenneth Hatton je takođe spomenuo snažan rast tržišta JI Europe, međutim naglasio je kako mnoge destinacije još uvek nemaju jasno definisane proizvode i ponudu, koju bi trebalo "upakovati" u određene nišne segmente. Novi Zeland za njega je trenutno najbolja investiciona prilika. Christian Giraud je na kraju panela istakao kako je trenutno problem visoke cene gradnje mnogo veći od pretnje nove finansijske krize.
 
Zdenko Lucić iz Agencije za investicije i konkurentnost predstavio je trenutni hrvatski investicioni potencijal, okruženje i pogodnosti koje se investitorima nude, te projekte koji se nalaze u investicionom katalogu Vlade. Istu priliku iskoristio je Damir Davidović, državni sekretar Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore, istakavši kako je Crna Gora završila jedan veliki investicioni ciklus i sada kreće u naredni. Ta zemlja takođe je u 2017. oborila sve turističke rekorde i u pripremi je desetak velikih projekata koji već imaju investitore (npr. Porto Montenegro, vredan 450 miliona evra iza kog stoji kapital iz Dubaija).

Povratak "otpisanih" destinacija
 
U razgovoru između Keitha Evansa (Starwood Capital) i Ulfa Pleschiutschinga (Morgan Stanly) o investicionim strategijama, a koji je moderirao Dirk Bakker (Collers International), govorilo se o tome da li je povratak jakih rivala (Turske i Severne Afrike) pretnja destinacijama koje su najviše profitirale njihovim geo-političkim problemima. Evans je spomenuo da je Hrvatska poslednjih nekoliko godina tražena među investitorima, sve je više zainteresovanih brendova za upravljanje hotelima, te da vidi mnogo prilika. Po njegovom mišljenju, rizorti s određenim miksom proizvoda preferirani su model u koji bi ulagao na hrvatskoj obali. Pleschiutsching je istakao je da je gradnja hotela u segmentima četiri i pet zvezdica skupa za destinacije koje imaju ograničen turizam samo na letnje mesece.
 
Thomas Emanuel (STR) je predstavio performanse hotelskog sektora u Evropi u 2017. te predviđanja za sektor u ovoj godini. Zauzetost evropskih hotela porasla je za 10 odsto u poslednjih deset godina i sve destinacije beleže rast prihoda po sobi (RevPAR). Ove godine, taj rast bi trebalo da iznosi 5 odsto.  – Ljudi putuju uprkos terorizmu i tržišta koja su zapala u probleme ove godine se vraćaju. Na mediteranskom tržištu sunce sija svuda – istakao je Emanuel i dodao da najveću zauzetost beleže hoteli u Pragu, dok je Atina vodeća u prosečnoj ceni sobe.

Iz ugla hotelskih lanaca

Na panelu "Ključni pokretači promena" učestvovali su Marybelle Arnett (Hilton), Otmar Michaeler (Falkensteiner&Michaeler Gorup), Ivana Budin Arhanić (Valamar Riviera), Živorad Vasić (InterContinental Hotels Group), Gordana Martinović (Zagrebačka banka), a panel je moderirao Takuya Ayoama (Hyatt International). Arnett je navela kako Hilton, koji u Hrvatskoj ima dva brendirana hotela, ove godine otvara još tri u regionu – Tirani, Skoplju i Beogradu. Trenutni fokus Hiltona, koji u Euvropi ima 375 brendiranih hotela i njih još 100 na čekanju, upravo su centralna i istočna Evropa.

Otmar Michaeler je istakao je da je Falkensteiner pre bio zainteresovan za leisure model, dok su sada fokusirani na gradske hotele i na razvoj luksuznog segmenta. Spomenuo je neke prednosti ulaganja u Hrvatsku, ali i mane: još uvek tromi birokratski sastav i činjenicu da se privatizacija još nije završila.

Živorad Vasić je naglasio da InterContinental priprema neke projekte u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu, te naglasio da ima osećaj da banke još uvek ne razumeju u potpunosti prirodu hotelskog biznisa i način na koji on generiše prihode. Gordana Martinović je u ime Zagrebačke banke istakla da njena kompanija, kada proučava investicioni potencijal, gleda ne samo kakav je projekt, već kakav on značaj ima za širu zajednicu i veće tržište. Ivana Budin Arhanić je ispred najveće hotelske grupacije u Hrvatskoj govorila o tome kako se veliki investitori redovno susreću s problemima u destinacijama poput nerešenih vlasničkih pitanja i nesigurnosti fiskalne politike, međutim, "Valamar Riviera je naučila da se nosi s tim".  – Činjenica je da su lokalni igrači u Hrvatskoj uspešniji u konsolidaciji i brže i bolje rastu kroz akvizicije od međunarodnih investitora – rekla je Budin.

Ministarstva turizma o hotelskim investicijama

Na poslednjem panelu prvog dela Adria Hotel Foruma, koji je moderirala novinarka Dora Koretić (Hanza Media) učestvovali su predstavnici ministarstava turizma koji su govorili o tome gde vide budućnost hotela u svojim destinacijama. Frano Matušić ponovio je da je Hrvatska izvrsna zemlja za investicije i da je trenutno glavna strategija Hrvatske razvoj brownfield, a ne greenfield investicija, što je mnoge prisutne iznenadilo.

Damir Davidović je rekao da je Crna Gora dostigla već jedan dobar nivo, ali je još daleko od toga da bude u potpunosti zadovoljna. Rekao je da su ruske investitore zamenili ulagači sa Bliskog istoka, te da je zemlja otvorena za investitore sa Zapada.  – Od svih ulaganja u Crnu Goru, njih 34% je u turizam. Međutim, veliki problem Crne Gore je što je 76 odsto kapaciteta u privatnom smeštaju – kaže Davidović.

Konrad Mizzi, ministar turizma Malte ispričao je kako je Malta u poslednjih par godina doživela transformaciju iz "resort" u "city break" destinaciju (15.000 novih hotelskih kreveta je trenutno u izgradnji), a najveći porast turista ima u januaru i martu. Mizzi veliki značaj pridodaje kreiranju dodatnih sadržaja i velikih atrakcija koje privlače razne tipove turista.

Generalni sekretar Ministarstva turizma Grčke George Tziallas, rekao je da njegova zemlja napokon izlazi iz krize te da Grčka ima novu strategiju turizma koja se temelji na produženju sezone, novim sadržajima i otvaranju novih destinacija na obali i ostrvima u Jonskom moru. – Grčka ima svega 6% brendiranih hotela i to visoke kategorije, što znači da još uvek postoji veliki potencijal. Dolaze nam manji boutique brendovi i trenutno imamo 300 aplikacija za gradnju novih i obnovu postojećih hotela – zaključio je Tziallas.

Pobeda studenata Ekonomskog fakulteta iz Beograda

U nastavku prvog dana Adria Hotel Foruma usledila je dodela nagrada i izabrani su pobednici takmičenja “ASIC” (Adria Student Innovation Contest). Prva nagrada otišla je grupi od pet studenata: Ivani, Teodori, Barbari, Ani i Aleksandru sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objedinjenih pod nazivom “9 arts”. Oni su predstavili svoj pobednički projekat objedinjenja umetnosti i hotelske industrije. - Ideja je da svaka soba u hotelu ima svoju posebnu temu, da se dogodi sinergija interaktivne umetnosti i hotelske industrije na evropskom tržištu - rekli su studenti i poručili svima da ih mogu naći iza haštaga #inspiredby9arts. - Ljudi vole umetnost i zabavu, ljudi će voleti i nas - završili su svoje izlaganje.

Uticaj novih tehnologija

Panel diskusija “Kako nove tehnologije mogu smanjiti trošak razvoja i povećati prodaju u pred i post sezoni” okupila je paneliste Innu Novoselu (HRS Group of Companies), Miroslava Marića (Hrvatski Telekom), Marka Lukičića (Jadranka) i Janja Zovko (Hesa Group). Diskusiju je vodio moderator Leo Penović (Expert Genesis).
 
Marko Lukačić (Jadranka) rekao je kako postoje konvencionalne metode kako smanjiti troškove, poput “smart energy” systema, ali da isto tako arhitekte mogu da naprave ogromnu razliku zbog optimizacije prostora i poboljšanja termo-dinamičkih karakteristika. Na njega se nadovezala Janja Zovko (Hesa Group), rekavši kako arhitekte rade na tome da se usaglase sa investitorima, te će uskoro početi da se implementira i VR tehnologija kako bi se pomoglo u donošenju odluka. IT infrastruktura je takođe presudna u razvoju hotelske industrije, smatra Miroslav Marić (Hrvatski Telekom).

Govorilo se i o veštačkoj inteligenciji u hotelijerstvu, te je tako Inna Novosela (HRS Group of Companies) rekla kako smo već dugo u digitalnoj eri, a ono što sledi su roboti u službi gostiju - poput onih na recepciji. Podaci govore kako milenijalci žele sve manje ljudskog dodira kod uslužnih delatnosti, a pogotovo kod check-ina i check-outa na recepciji, te je budućnost poprilično neizvesna, zaključila je Inna Novosela.

Usledila je prezentacija “Pametni podaci za pametan rast" o čemu su govorili  Kristijan Gregorić (Valicon) i Janez Jager (Valicon), dok je Alexandros Moulas (International development Consultancy, Savills) govorio na temu "Mediteranski rizorti i kuće za odmor: ključne činjenice, trendovi i faktori uspeha".

Franšiza - da ili ne?

Panel diskusija "Koliko su skupi franšizni ugovori i da li smo spremni na modele lizinga" privukla je velik broj okupljenih gostiju i napunila celu dvoranu. Moderator je bila Ružica Herceg (Hotel & Destination Consulting), a panelisti Hylko Versteeg (InterContinental Hotel Group), Tomislav Čeh (MBC plus, Ljubljana), Adam Konieczny (Louvre Hotels), Vassilis Syropoulos (Juyo Analytics) i Panagiotis Verykios (Zeus International).

Rasprava je počela pitanjem da li se ova regija doživljava kao destinacija koja preferira svoje lokalne brandove?

- Balkan je vrlo interesantno tržište koje cveta i vrlo je atraktivno, iako je tradicionalno više okrenuto individualnim hotelima. Isto tako, novi developeri imaju otvorenost i volju da dovedu međunarodne brandove. Na Balkanu ima malo velikih hotelskih lanaca - rekao je Hylko Versteeg, dodajući kako žele biti prisutni u Zagrebu, Splitu, Ljubljani i Beogradu, te su zbog toga spremni na popuste u franšizama.

Adam Konieczny je rekao kako je ovo nova regija kojoj se sada žele okrenuti, a naročito im je zanimljiva Hrvatska, kao i Beograd, jer postoji jaka volja da se razvija ovaj dio Evrope.

No zašto hotelski brandovi nisu više prisutni na ovom tržištu? Gde je problem?

- Brendovi će doći i sigurno naći mesto na tržištu. Ne samo veliki hotelski brendovi, nego i oni lifestyle. Treba biti korak ispred konkurencije. Isto tako, city hoteli moraju imati priču i to treba inkorporirati u život grada - nadovezao se Tomislav Čeh. 

Vassilis je kao analitičar napomenuo kako postoji nekoliko stavki kod biranja franšize. Cenu je lako doznati, no kad uđete dublje, javljaju se dodatni troškovi kao što su povezanost i loyalty program koncepcija, zajedno sa marketinškim troškovima, koji se mogu popeti i 10 do 15 posto više od očekivanog, stoga je jako bitno napraviti dobru finansijsku projekciju.

Poređenje gradova regiona

Na poslednjem panelu prvog dana Adria Hotel Foruma "Poređenje regionalnog gradskog hotelskog tržišta: Beograd-Budimpešta-Ljubljana-Sarajevo-Beč-Zagreb", koji je moderirao Lukas Hochedlinger (Christie&co), učestvovali su Gregor Jamnik (Best Western Premier Hotel Slon Ljubljana), Murat Yilmaz (Deutsche Hospitality), Emina Šehalić (ESF Consulting and Training Services), Ivan Vitorović (Mona Hotel Management) i Kristian Šustar (HUP - Zagreb).

Hochedlinger je u uvodnoj prezentaciji rekao kako su svi gradovi koji se predstavljaju lepi, ali potpuno različiti po broju stanovnika i ekonomskoj moći, kao i po rastu potražnje za smeštajem. Koje su ključne stvari zašto bi neko došao baš u vaš grad - glasilo je vrlo zanimljivo pitanje.
 
- Ljubljana ima stabilan rast i visoku popunjenosti i konkurentni smo sa Budimpeštom i Pragom. Ako se uporedimo s regionom, evro nam ipak nije više velika prednost kao nekada - objasnio je Gregor Jamnik.
 
Kristian Šustar je rekao kako je Zagreb u razdoblju od 2012. do 2016. godine imao 50 odsto rasta u dolascima  - odmah iza Beča. - Nismo na istom nivou kao Ljubljana - čemu stremimo, ali smo tržište koje rapidno raste, duplo u poslednjih pet godina. Zagreb isto tako ima mnoštvo privatnog smeštaja i airbnb-ja, čak 55 odsto kapaciteta je privatno. Zagreb je u poređenju s jadranskom obalom doživeo porast poslednjih godina, ali sezonalnost je problem. Ima velikog potencijala za nove hotele od 3 plus i 4 zvezdice i definitivno je spreman za velike hotelske brandove. Isto tako dogodio se i neverovatan rast hostela, kojih danas u Zagrebu ima više od 50 - objasnio je Šustar. 

Prema rečima Emine Šehalić, u Sarajevu se rast turizma počeo događati tek pre četiri godine, a u poslednje dvije godine dobili su dva brendirana hotela koji su gradu dali na važnosti kao turističke destinacije. Problem je još uvek u cijenama, koje su najniže u regionu, kao i sezonalnost, jer Sarajevo je puno preko leta sve do sredine septembra i po zimi, a u ostatku godine nema mnogo gostiju.

Murat Yilmaz predstavio je Budimpeštu i Beč kao gradove kulture, umetnosti, tradicije i odlične hrane, te ih istakao kao gradove za sigurne investicije.

Prema rečima Ivana Vitorovića, Beograd je najveći glavni grad u regiji i ko od investitora želi da preuzme rizik, trebalo bi u roku od 5 godina da očekuje profit. - Grad se ubrzano menjao u poslednjih pet godina i narednih pet do deset godina biće zlatno doba Beograda, jer on će nuditi udoban život, razna predstavništva, kao i već sada izvrsnu vazdušnu povezanost - zaključio je on.

Da li ste spremni za GDPR?

Drugi dan najveće investicione konferencije u jugoistočnoj Evropi - Adria Hotel Foruma, započeo je poučnim predavanjem na temu "Jeste li spremni na GDPR?" (Uredbu o zaštiti ličnih podataka u turističkom sektoru).

Marija Zrno (Advokatska kancelarija Bardek, Lisac, Mušec, Skoko) i Gregor Famira (CMS Croatia) upozorili su učesnike da 25. maja na snagu stupa Uredba o zaštiti ličnih podataka na nivou cele EU. Hotelska industrija, koja inače često koristi podatke o svojim gostima, moraće dobro da se pripremi i uveri se da njihovi saradnici poštuju GDPR regulativu.–  Problem nije u prikupljanju podataka, već načinu na koji to radite i s kim ih razmenjujete. Nemojte samo da kopirate pravila privatnosti od svojih kolega, jer je svaki sporazum specifičan. Kazne za kršenje ove Uredbe su velike, mogu iznositi 5 odsto vaših godišnjih prihoda – upozorila je Zrno.

Najveći problem - nedostatak radne snage
 
Usledio je panel na trenutno najaktuelniju globalnu temu industrije - "Nedostatak kvalifikovane radne snage", koji je vodio Mislav Togonal. Na panelu su učestvovali Haris Neofytidis (Metropol Palace Beograd), Lachezar Nikolaev Todorov (Terra Tour Service), Michael Heyward (Glion Institute of Higher Education), Peter Ryrvik (Talent solutions AB) i Gordana Kolenko (BHV consulting) koja je u uvodnom delu panela predstavila benchmark studiju Valamar Riviere, koja koristi sofisticiranu tehnologiju za definisanje formule uspeha svojih zaposlenih.

Neofytidis, čija firma posluje u nekoliko zemalja JI Evrope, uporedio je primanja konobara u hotelu sa 5 zvezdica: u Grčkoj za starije i iskusnije konobare ona iznosi 700 do 800 evra, u Bugarskoj 400 evra, a u Srbiji 250 eura! - Grčka je vrlo zrela turistička zemlja, milion ljudi radi u tom sektoru, međutim, i tamo je teško pronaći radnu snagu za rad u rizortima jer mnogo ljudi ima privatni biznis u turizmu. Srbija je tek ozbiljnije krenula u turizam, u kojem je zaposleno svega 75.000 ljudi, dok je Bugarska negde u sredini – ispričao je Neofytidis.

Kolenko smatra da se protiv egzodusa može boriti samo zdravom ekonomijom. Lachezar Nikolaev Todorov ispričao je da je problem Bugarske s radnom snagom počeo onda kada je zemlja ušla u EU, kao što je slučaj danas s Hrvatskom. Struka je lobirala da praktična nastava uđe u obrazovne programe srednjih škola i fakulteta i danas su praktični treninzi vrlo popularni. - Nije nam potrebno toliko menadžera, nego ljudi sa srednjom školom koji će gostima posluživati doručak – objasnio je Todorov, dodajući da se i Bugarska okrenula uvozu radne snage. Njegova firma lane je zaposlila 150 ljudi iz Ukrajine i Moldavije koji su joj spasili sezonu.

Michael Heyward iz Glion Instituta, koji rađa lidere u biznisu, insistira na praktičnom iskustvu studenata koji moraju proći sve nivoe (pospremanje kreveta, rad u kuhinji itd).  - Praktično iskustvo još uvek daje najbolje rezultate i ono je krucijalno za razvoj profesionalne karijere. Kad mi se kolege žale na probleme s nedostatkom kvalifikovanih ljudi, pitam ih šta i koliko su u njih uložili. Kažu mi da se ne isplati ulagati, jer oni za par meseci mogu otići na drugo radno mesto. Odgovaram da je onda sigurno najbolje da u svog radnika ne ulože ništa, pa da imaju nekvalifikovanog radnika kod sebe zauvek. Ako vam se vrati pola ljudi u koje ste prethodne sezone uložili, napravili ste odličan posao, jer iduću sezonu započinjete s mnogo bolje pozicije – objasnio je Heyward.

Peter Ryrvik, s obzirom da dolazi iz Švedske, govorio je s malo drugačije pozicije, jer mnogo radnika iz JI Evrope dolazi na rad u njegovu zemlju. Osvrnuo se  na problem nedostatka srednjeg menadžmenta, smatrajući da poslodavci ne pomažu dovoljno potencijalnim menadžerima da steknu samosvest. "Ako ne razumiju sebe, neće razumeti ni ostale", tvrdi on.

Berza i hotelske kompanije
 
Drugi panel pod nazivom "Hotelske kompanije na tržištu kapitala" vodio je Andrej Erjavec (InterCapital Securities), a učestvovali su Frank Reul (Accor hotels/Orbis), Krešimir Huljev (Sunce koncern), Milena Perković (Arena Hospitality Group) i Marko Čižmek (Valamar Riviera). U uvodnom predstavljanju teme Erjavec je izneo činjenicu da ni jedna zemlja na svetu nema na tržištu kapitala toliko turističkih kompanija kao što ima Hrvatska. Sveukupno ih je na Zagrebačkoj berzi izlistano 23 i one čine 10 odsto ukupnog berzovnog kapitala. Prošle godine se pridružila firma Sunce koncern, a Arena Hospitality Group krenula je u IPO. 

Frank Reul smatra da toliki broj turističkih kompanija na berzi znači da je sektor transparentan i da je dobro da više manjih investitora učestvuje na tržištu kapitala, jer se time smanjuje rizik i opasnost od eventualnog kraha jedne velike kompanije, što bi mogao biti udar na ekonomiju i zaposlenost.

Krešimir Huljev je objasnio da je izlaskom Sunce koncerna na Zagrebačku berzu firma dobila bolje uslove za pristup kapitalu i refinansiranje dugova, te da je time dugoročno povećala konkurentnost i vlastitu vrednost. Milena Perković je objasnila da se njena kompanija odlučila na ulazak u Arenaturist prepoznavši dobru priliku među nekoliko projekata u JI Evropi, te da su svi deoničari, uključujući Park Plazu, zajednički odlučili da kompanija ostane na Zagrebačkoj berzi. – Na stolu trenutno imamo još 10 potencijalnih projekata u JI Evropi, no u ovom trenutku ključno je strpljenje. Naši deoničari znaju da ne mogu u kratkom vremenu očekivati visoke dividende, ali očekuju dugoročno povećanje vrednosti ulaganja – istakla je Perković.

Marko Čižmek je uopšteno objasnio razloge rasta vrednosti deonica hotelskih kompanija u poslednjih par godina. - Cela industrija doživela je rapidan rast investicija i u hotelskom i privatnom smeštaju, turizam ima ogroman značaj u BDP-u, imamo napokon likvidnost na tržištu, a i percepcija investitora o Hrvatskoj se u poslednjih pet godina promenila. Danas svi fondovi znaju investicione mogućnosti u Hrvatskoj – istakao je Čižmek.

"Borba" protiv privatnog smeštaja

O tome da li hotelske kompanije treba da se bore protiv navale privatnog smeštaja ili das njim 'koketiraju' govorilo se na trećem panelu koji je moderirao Branko Bogunović (Hotel & Destination Consulting). Na panelu su govorili Bernardo Retana (Otium Residences), Pawel Rek (Amadeus), Ivan Milotić (Mystria.com), Jeroen A. Oskam (Hotelschool the Hague) i Takuya Aoyama (Hyatt International).

Oskamova kompanija napravila je istraživanje poslovanja Airbnb-a, koje je pokazalo da je broj noćenja turista preko te platforme na nekim evropskim tržištima porastao za više od 100 odsto, međutim, dodao je da je lane taj rast usporio. U Zagrebu je 2017. preko Airbnb-a zabeleženo 258.000 noćenja, što je rast od 73 odsto u odnosu na 2016. Airbnb je u Zagrebu napravio promet od 13 miliona evra, što je nedovoljno i znači da je velik deo tog tržišta završio u sivoj zoni, smatra Oskam.

Bernardo Retana rekao je da njegova firma u Španiji tesno sarađuje s vlasnicima privatnog smeštaja. Nudi im usluge upravljanja kapacitetima, marketinga i operacija. – Radimo vrlo sličan posao kao što radi hotelski menadžment, samo u manjem volumenu. Biznis s privatnim smeštajem mora biti zakonski regulisan, ali i profesionalizovan. Airbnb je samo jedan od 60 sličnih kanala prodaje i ako su ljudi pametni s njima će sarađivati – zaključio je Retana.
 
Pawel Rek kaže da Airbnb-ov biznis sve više sliči tipičnim OTA agencijama (online travel agencies) te da ta platforma sve više širi usluge. Najavio je da ove nedelje izlazi najnovija verzija platforme Airbnb, za koju se govori da će biti najveća promena za kompaniju u poslednjih 10 godina.
 
Ivan Milotić, suvlasnik portala koji gostima iznajmljuje isključivo vile, pozvao je hotelijere na saradnju s klasterom kvalitetnih vila, na način da vilama nude hotelske usluge. Takuya Aoyama ni platforme, ni privatni smeštaj ne smatra realnom pretnjom, jer oni, za razliku od hotela, nemaju ništa konkretno u svom vlasništvu. No, zato su konkurencija u marketingu koji prodaje doživljaj i hotelskim loyalty programima. Na Floridi, kaže, Hyatt surađuje s vlasnicima privatnog smeštaja luksuzne kategorije.

Novi hotelski proizvodi

Poslednji panel pod nazivom "Novi proizvodi i njihovo uspešno širenje" okupio je vrlo zanimljive primere novih koncepata proizvoda, a moderirao ga je Tarik Bilalbegović.

Evgenia Jenkins iz firme Netizen predstavila je koncept iz Rusije, tzv. "hoštel", hibrid hotela i hostela, u kojem objekti imaju osnovnu hotelsku infrastrukturu (recepciju, bar, lobi), ali su sobe prilagođene svim vrstama putnika. Osim dva hotela u Rusiji, uskoro otvara objekat od 250 soba u Budimpešti.

Wolfgang Gold (easyHotel) objasnio je koncept svog super-budget brenda koji gostima nudi vrlo male sobe, samo s krevetom i kupatilom, a sve se druge usluge plaćaju. Da taj koncept funkcioniše, pokazuju planovi easyHotela za širenje na Daleki istok, u Afriku, Iran, Nepal.

Jason Wischhoff (Dream Hotel Group) je rekao da njegova kompanija traži objekte na javnim prostorima koje investitori inače smatraju 'mrtvim kapitalom'. Kao primer naveo je nedavno otvaranje hotela u Birminghamu, koji je nekad bio crkva, a potom diskoteka.

Ovogodišnji Adria Hotel Forum završio je prezentacijom najboljih menadžment škola za turističku industriju u Švajcarskoj.

Comments (0)

Connected news

Conferences
XV Forum of Hoteliers 23-25. November on Zlatibor – The meeting of the creators of the future!
16. October 2018
Jubilee XV Forum of Hoteliers with regional participation, which also includes the award...
Conferences
Održana 4. SITCON konferencija - Kultura, nasleđe i razvoj turizma u fokusu
15. October 2018
Četvrta međunarodna konferencija iz oblasti turizma i hotelijerstva SITCON 2018 ( Singidunum...
Conferences
HOW festival okupio elitu hotelskih operacija Evrope
09. October 2018
Jedinu konferenciju na temu hotelskih operacija u Evropi, HOW Festival, 4. oktobra 2018. u...
Conferences
Održana Međunarodna konferencija o privrednom razvoju i konkurentnosti evropskih zemalja
08. October 2018
Stručnjaci iz više od deset zemalja regiona, Evrope i sveta okupili su se 4. oktobra u...