Wellbeing na balkanskoj raskrsnici

30. Oktobar 2015
Tim Univerziteta
Tim Univerziteta

U Budimpešti je 29. i 30. oktobra 2015. održana dvodnevna sesija "Wellbeing, Happiness and Travel - How can the Balkan countries build on their rich assets?" na kojoj je predstavljen obiman projekat "Balkan wellbeing i zdravstveni turizam". Na ovom događaju, rame uz rame sa međunarodnim stručnjacima iz oblasti banjskog turizma, Srbiju su predstavljale urednica časopisa "Turistički Svet" Ljiljana Rebronja, koja je prezentovala svoj autorski projekat "Kraljevske banje Srbije", i prim. dr Gorana Isailović, koja je govorila na temu "Šumski hamami sa pet zvezdica kao komparativna prednost srpskog medicinskog spa & wellness turizma". 

Projekat "Balkan wellbeing i zdravstveni turizam" je tokom dve godine sprovodio istraživački tim Univerziteta za primenjene nauke "Metropliten", na čelu sa prof. Laslom Puckom, a uz podršku mađarskog Nacionalnog fonda za istraživanje, razvoj i inovacije. Istraživanje je obuhvatilo 11 balkanskih zemalja (Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Albaniju, Crnu Goru, Bosnu & Hercegovinu, Makedoniju, Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Tursku), a u njemu je učestvovalo više od 11.000 ispitanika.

Glavni cilj ovako sveobuhvatnog istraživanja bio je da se istraži na kom su nivou wellbeing-a stanovnici ovih zemalja, kao i koji su to glavni faktori koji doprinose njihovom wellbeing-u. Identifikovane su i aktivnosti u kojima uživa većina, što treba da pomogne u razvijanju domaćih i regionalnih turističkih programa u budućnosti.

Zanimljivo je da prema tom istraživanju, Bosanci za sebe misle da su najsrećniji, Albanci i Grci da su najzdraviji, kao i da će najduže živeti, što očekuju i Slovenci, iako su (iznenađujuće!) poslednji na listi kada je u pitanju praktikovanje zdravih stilova života. Makedonci se najviše trude da budu zdravi, a Hrvati najmanje; Bugari imaju najmanje očekivanja u životu, dok se Turci relativno visoko rangiraju na listi srećnih... Porodica, zdravlje i ljubav su za ljude na Balkanu najvažniji faktori sreće, dok im je posao i zarada manje važna.

Stanovnici balkanskih zemalja manje odlaze u banje u odnosu na njihove roditelje, Makedonci čak 49% manje, dok je kod Slovenaca to interesovanje povećano za 10%! S druge strane, u porastu je interesovanje za prirodne izvore lekovite vode, u Bosni npr. za čak 41%. Postoji i dalje interesovanje za more, ali je zanimljivo da za Balkance nije naročito popularan odlazak na jezera, reke, u planine...

Religiozne aktivnosti su u porastu u svim balkanskim zemljama, kao i kuvanje i konzumiranje tradicionalne hrane - u Crnoj Gori čak 54%! Saznajemo da je korišćenje lekovitog bilja u porastu u Albaniji, Bugarskoj i Sloveniji, dok je u svim drugim zemljama u padu. Pevanje i igranje nije više zanimljivo gotovo nigde izuzev u Albaniji i Turskoj, gde je čak i u porastu. Kada su potencijali za razvoj zdravstvenog turizma u pitanju - Srbija je visoko na listi sa svojih više od 1.000 izvora i 53 banjsko-klimatska mesta!
 
Interesantno je da mnoge balkanske zemlje sebe vide kao siromašne, skupe, zagađene, često nestabilne i ne preterano srećne, ali prijateljske, otvorene, gostoljubive i prilično zelene. Kako ih drugi vide - mnogo je ozbiljnije, sa mnogo negativnih konotacija i primedbi koje se tiču nerazvijenosti, čistoće, nerazvijene infrastrukture, loše usluge, odnosa cene i vrednosti proizvoda (po principu: proizvod balkanski, cene Zapadne!), nedostatka komfornih i modernih objekata, slabe promocije zdravstvenog turizma preko interneta itd, dok je najviše pohvala ubedljivo dobila hrana. Istraživanje je pokazalo da ekonomski razvijenije zemlje Balkana, koje nastoje da privuku više internacionalnih turista, kao što su Slovenija, Hrvatska, Grčka, ne prihvataju termin "balkanske".

Da je izazova za balkanske zemlje mnogo, kao i mogućnosti, naročito za razvoj zdravstvenog turizma - jednoglasni je zaključak projektnog tima okupljenog oko istraživanja "Balkan wellbeing i zdravstveni turizam". Stručnjaci smatraju da će za zemlje Balkana biti mnogo lakše da privuku klijentelu kojoj je blizak životni stil i mentalitet Balkanaca. Mnogo veći izazov biće kako privući turiste koji ne poznaju region ili imaju negativna predubeđenja. Kako su Slovenija i Hrvatska već dokazale da je moguće biti uspešna turistička destinacija kada je u pitanju zdravstveni turizam, ostaje samo pitanje vremena kada će i ostale balkanske zemlje uspeti da unaprede svoju ponudu, promovišu nove proizvode i pozicioniraju se čvrsto na mapi evropskog ili čak svetskog zdravstvenog turizma.  

 

Komentara (0)

Povezane vesti

Kongresi
Forum
17. Septembar 2018
Nakon uspešno organizovane konferencije "Inovacije u turizmu - IT Zlatibor...
Kongresi
Održan MoReSCE 2018 - događaj koji je pomerio granice razvoja poslovne platforme planinskih centara Centralne Evrope
17. Septembar 2018
Drugi Samit planinskih centara Centralne Evrope - MoReSCE 2018 održan je na Zlatiboru u periodu...
Kongresi
SITCON 2018: Kultura, nasleđe i razvoj turizma – glavna tema konferencije
17. Septembar 2018
Četvrta međunarodna konferencija iz oblasti turizma i hotelijerstva SITCON 2018 ( Singidunum...
Kongresi
Međunarodna konferencija o privrednom razvoju i konkurentnosti evropskih zemalja 4. oktobra u Novom Sadu
13. Septembar 2018
Međunarodna naučno-stručna konferencija „Privredni razvoj i konkurentnost evropskih...