Wellbeing na balkanskoj raskrsnici

30. Oktobar 2015
Tim Univerziteta
Tim Univerziteta

U Budimpešti je 29. i 30. oktobra 2015. održana dvodnevna sesija "Wellbeing, Happiness and Travel - How can the Balkan countries build on their rich assets?" na kojoj je predstavljen obiman projekat "Balkan wellbeing i zdravstveni turizam". Na ovom događaju, rame uz rame sa međunarodnim stručnjacima iz oblasti banjskog turizma, Srbiju su predstavljale urednica časopisa "Turistički Svet" Ljiljana Rebronja, koja je prezentovala svoj autorski projekat "Kraljevske banje Srbije", i prim. dr Gorana Isailović, koja je govorila na temu "Šumski hamami sa pet zvezdica kao komparativna prednost srpskog medicinskog spa & wellness turizma". 

Projekat "Balkan wellbeing i zdravstveni turizam" je tokom dve godine sprovodio istraživački tim Univerziteta za primenjene nauke "Metropliten", na čelu sa prof. Laslom Puckom, a uz podršku mađarskog Nacionalnog fonda za istraživanje, razvoj i inovacije. Istraživanje je obuhvatilo 11 balkanskih zemalja (Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Albaniju, Crnu Goru, Bosnu & Hercegovinu, Makedoniju, Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Tursku), a u njemu je učestvovalo više od 11.000 ispitanika.

Glavni cilj ovako sveobuhvatnog istraživanja bio je da se istraži na kom su nivou wellbeing-a stanovnici ovih zemalja, kao i koji su to glavni faktori koji doprinose njihovom wellbeing-u. Identifikovane su i aktivnosti u kojima uživa većina, što treba da pomogne u razvijanju domaćih i regionalnih turističkih programa u budućnosti.

Zanimljivo je da prema tom istraživanju, Bosanci za sebe misle da su najsrećniji, Albanci i Grci da su najzdraviji, kao i da će najduže živeti, što očekuju i Slovenci, iako su (iznenađujuće!) poslednji na listi kada je u pitanju praktikovanje zdravih stilova života. Makedonci se najviše trude da budu zdravi, a Hrvati najmanje; Bugari imaju najmanje očekivanja u životu, dok se Turci relativno visoko rangiraju na listi srećnih... Porodica, zdravlje i ljubav su za ljude na Balkanu najvažniji faktori sreće, dok im je posao i zarada manje važna.

Stanovnici balkanskih zemalja manje odlaze u banje u odnosu na njihove roditelje, Makedonci čak 49% manje, dok je kod Slovenaca to interesovanje povećano za 10%! S druge strane, u porastu je interesovanje za prirodne izvore lekovite vode, u Bosni npr. za čak 41%. Postoji i dalje interesovanje za more, ali je zanimljivo da za Balkance nije naročito popularan odlazak na jezera, reke, u planine...

Religiozne aktivnosti su u porastu u svim balkanskim zemljama, kao i kuvanje i konzumiranje tradicionalne hrane - u Crnoj Gori čak 54%! Saznajemo da je korišćenje lekovitog bilja u porastu u Albaniji, Bugarskoj i Sloveniji, dok je u svim drugim zemljama u padu. Pevanje i igranje nije više zanimljivo gotovo nigde izuzev u Albaniji i Turskoj, gde je čak i u porastu. Kada su potencijali za razvoj zdravstvenog turizma u pitanju - Srbija je visoko na listi sa svojih više od 1.000 izvora i 53 banjsko-klimatska mesta!
 
Interesantno je da mnoge balkanske zemlje sebe vide kao siromašne, skupe, zagađene, često nestabilne i ne preterano srećne, ali prijateljske, otvorene, gostoljubive i prilično zelene. Kako ih drugi vide - mnogo je ozbiljnije, sa mnogo negativnih konotacija i primedbi koje se tiču nerazvijenosti, čistoće, nerazvijene infrastrukture, loše usluge, odnosa cene i vrednosti proizvoda (po principu: proizvod balkanski, cene Zapadne!), nedostatka komfornih i modernih objekata, slabe promocije zdravstvenog turizma preko interneta itd, dok je najviše pohvala ubedljivo dobila hrana. Istraživanje je pokazalo da ekonomski razvijenije zemlje Balkana, koje nastoje da privuku više internacionalnih turista, kao što su Slovenija, Hrvatska, Grčka, ne prihvataju termin "balkanske".

Da je izazova za balkanske zemlje mnogo, kao i mogućnosti, naročito za razvoj zdravstvenog turizma - jednoglasni je zaključak projektnog tima okupljenog oko istraživanja "Balkan wellbeing i zdravstveni turizam". Stručnjaci smatraju da će za zemlje Balkana biti mnogo lakše da privuku klijentelu kojoj je blizak životni stil i mentalitet Balkanaca. Mnogo veći izazov biće kako privući turiste koji ne poznaju region ili imaju negativna predubeđenja. Kako su Slovenija i Hrvatska već dokazale da je moguće biti uspešna turistička destinacija kada je u pitanju zdravstveni turizam, ostaje samo pitanje vremena kada će i ostale balkanske zemlje uspeti da unaprede svoju ponudu, promovišu nove proizvode i pozicioniraju se čvrsto na mapi evropskog ili čak svetskog zdravstvenog turizma.  

 

Komentara (0)

Povezane vesti

Kongresi
Konferencija o omladinskom preduzetništvu u turizmu 13. juna u Beogradu
07. Jun 2018
Konferencija "Talas omladinskog preduzetništva u turizmu" održava se u sredu,...
Kongresi
Svetski turistički lideri na Uzakrota Travel Summit-u
25. Maj 2018
Nakon događaja održanog 17. novembra 2017. godine u hotelu Fairmont Quasar u Istanbulu, na...
Kongresi
Poslovni forum Francuska-Balkan od 30. maja do 1. juna u Beogradu
18. Maj 2018
Agencija Biznis Frans (Business France) sa sedištem u Atini, organizuje od 30. maja do 1....
Kongresi
Svetski dan wellnessa 9. juna – Fokus na zdravlju dece
18. Maj 2018
Global Wellness Day je događaj koji se, pod sloganom „Jedan dan vam može promeniti ceo...